U poslednje vreme, većina ljudi na svojim profilima na različitim društvenim mrežama, s vremena na vreme postavi fotografiju koja sadrži neku zanimljivu i inspirativnu poruku sa kojom se poistovećuje. I ne, ovom prilikom nikako ne mislimo na citate Merilin Monro ili replike iz filma Scarface. Mislimo na one divne, ljubavne poruke u kojoj se pronalazi svako od nas jer svi smo bar jednom bili zaljubljeni i najčešće i povređeni.
Marko Prokić je danju art direktor u jednoj velikoj marketinškoj agenciji, a noću mu dolazi inspiracija za ilustracije. Ideja za ovakav projekat došla je spontano -imao je mnoštvo emocija za koje je samo želeo da odu od njega, jer ne bi znao šta da radi sa svim tim osećanjima u sebi.
Vremenom, ljudi su se poistovetili sa kratkim porukama koje je stvarao. Danas, on za Wannabe Man govori o svom radu, inspiraciji i idejama za nove projekte.
Kako si došao na ideju da pokreneš ovakav projekat?
To je valjda onaj trenutak kad nisam znao više sta ću sa sobom i stvarima u sebi, pa one moraju napolje, hteo ja to ili ne. To što su postale zasebna priča je neka sasvim druga stvar.
U poslednje vreme se na svakoj dugoj cover fotografiji na Facebooku nalazi tvoja ilustracija. Kako se osećaš povodom toga što tvoje ilustracije ljudi postavljaju na svoje profile na društvenim mrežama?
Ljudi su vremenom saživeli sa onim nacrtanim slovima, pronalazili su se u nekim njihovim delovima i čuvali to. Onog trenutka kad je postavljeno postalo je i njihovo. I to je skroz ok.
Gde bi zapravo najviše voleo da vidiš svoju ilustraciju?
Na nekom zidu neke zgrade. Na jednom zidu jedne zgrade.
Odakle crpiš ideje za nove radove?
Lične su, ako ne bi bile, plašim se da bi sve ovo bilo besmisleno. Uglavnom su to neki trenuci koji su tu negde unutra proleteli i duže ili kraće se zadržali.
Da li nekada dobijaš sugestije od fanova?
Na početku konstantno, vremenom sve manje. I uvek je ishod bio isti. To naprosto ne funkcioniše na taj način. Ne možete pisati tuđi dnevnik.
Na tvom profilu piše da bi svaki dan trebalo da bude subota ujutru, zašto baš subota ujutru?
Zato što subotom ujutru ustaneš kad želis, i popiješ na miru kafu. To je jedna mala definicija sreće.
U koje doba dana imaš najviše elana za rad? Nikako pre 11 ujutru?
Najviše noću, valjda zato što je najmirnije.
Čime se još baviš u životu pored kreiranja ovih ilustracija?
Ako se odnosi na posao, art direktor u jednoj velikoj marketinškoj agenciji, ako se odnosi na sve ostalo, navijač.
Koje pozitivne a koje negativne stvari ti je doneo ovaj projekat?
Možda je ovo pitanje za sve ostale koji su delili sa mnom ove skoro dve godine “osam i trideset” priču. Ja sam je ispričao, takvu kakva jeste, uvijenu u formu hand lettering ilustracije. Nista više i ništa manje od toga.
Lenka Gatić
Fotografija: Dragan Asanov
