Šta devojkama najviše smeta kod muškaraca

Misterije ljudskog organizma

Koje su granice ljudske izdržljivosti

Višeljublje – model emotivnih odnosa ili opasnost za ljubavne veze

Intervju: “Goblini” o nastupu u Beogradu, emocijama i muzičkim legendama

Ako je voliš, ne dozvoli da se pored tebe oseća nesigurno

Greške koje praviš tražeći smisao u svom životu

Pet vežbi za unapređenje brzine tokom treninga

Svi trendovi koje moraš da ispratiš u 2018.

Tajne dobrog + urbanog stila za muškarce koji nemaju mnogo vremena za to

Velike misli o snovima i uspehu Volta Diznija

Načini na koje nesvesno sabotiraš svoju budućnost

Praktični saveti za dugu i stabilnu vezu

Da li su ti potrebna pravila – da bi bio čovek?

Da li su ti potrebna pravila – da bi bio čovek?

1/3

Treba li neko da ti kaže da ne kradeš, ne lažeš, ne varaš, ne ubijaš, da ne budeš materijalista, da pomažeš drugima i da poštuješ sve oko sebe? Treba li neki vrhovni autoritet – Bog – da ti zapovedi da budeš čovek? I možeš li ti to, čak i ako pokušavaš da slediš zapovesti i pravila? I šta ako ne možeš?

Ljudi su osmislili zakone, kao i nepisana pravila zajednice, norme ponašanja koje se podrazumevaju. Nigde ne piše da treba da budeš ljubazan i pristojan, ali je normalno da jesi, osim ako nisi totalni primitivac, odrastao u pećini, gde se pitanje kulture ne postavlja, jer pećina ima svoje zakone. Božije zapovesti su takođe neki zakon, koji treba da reguliše primitivno ponašanje na nivou samokontrole, morala i straha od kazne – odlaska u pakao.

blog 44 Da li su ti potrebna pravila – da bi bio čovek?

Mora da su ljudi mnogo primitivni, nekontrolisani i zli, kad im je potrebno toliko zakona i pravila da bi razlikovali dobro od lošeg. Ali, znate, ja ne verujem u to.

Verujem da su zakoni i pravila potrebni nekim ljudima. Zapravo, onima koji bi bili izgubljeni oko pojma čovečnosti i ljudskosti, kad im neki autoritet ne bi ukazao na način da streme ka tom plemenitom cilju samoostvarenja. Verujem da ima mnogo takvih ljudi – na putu očovečenja. Verujem da neki nikada neće stići do kraja tog puta, makar sledili sva propisana pravila i zapovesti. I znam da ima ljudi koji koračaju tim putem ne razmišljajući, spontano kao što dišu, pružajući ruku usput svakome kome je potrebna pomoć, osmehujući se Suncu, obasipajući svojom životnom radošću sve oko sebe, poskakujući ruku pod ruku sa svojim bolom i razočaranjima, ne žaleći se, ne okrivljujući ni Boga, ni ljude, prihvatajući sve što im dolazi u susret.

Wannabe TV

Editors choice