Nije lako živeti van kategorija u kojima većina ljudi živi. Svet je ukalupljen i neukalupljeni moraju da se nekako uklapaju, ili da svoj izbor neuklopljenosti plaćaju onoliko koliko to košta. A to znači da će nositi etikete koje im lepe prilagođeni i ukalupljeni, da će biti čudaci, nevernici, tikve bez korena, među gomilom sveta koja sve radi kako treba. Taj svet ne preispituje svoje motive i načela, jer postoje pravila i ustaljeni načini i to mu je dovoljno.
Onda dođu praznici – vreme kad se sav taj svet ispoljava u svom sjaju i dominaciji i kad se neuklopljeni osećaju još neuklopljenije i ugroženije. Tradicija i običaji nalažu post, obeležavanje praznika na način koji je uglavnom vezan za kuhinju, ukrašavanje i ostalu simboliku praznika koji se proslavlja. Ali božićni post ništa ne znači, recimo, vegetarijancima. Kao i onima koji ne misle da određena hrana u određenom trenutku ima neki smisao, niti misle da se post, u verskom smislu, odnosi samo na hranu.
