Možda ti je kratak fitilj, ili ti je pun kofer, možda ti je loš period koji traje i traje. Možda si ljut na sve oko sebe, ili na sebe najviše – svakako, gde god pogledaš i ka čemu god se okreneš, vidiš nebrojeno razloga za ljutnju, bes i frustraciju.
Ljutnja je snažno osećanje, koje ne treba potcenjivati, ni potiskivati, treba ga uvažiti i prihvatiti kao i sva ostala osećanja. Ali ako se često i lako ljutiš, raspoloženje ti je nestabilno, a u trenucima besa osećaš se bespomoćno. Ukoliko si spreman i sposoban za akciju samo kad se naljutiš, navikao si da koristiš energiju ove emocije da bi se pokrenuo i to je mehanizam koji nije nimalo bezazlen. Počinješ da ne umeš drugačije, osim kad se iznerviraš. A tada govoriš i činiš stvari koje ne bi, da si razmislio i umirio se.
Da li je iz ljutnje proisteklo nešto dobro, nešto konstruktivno? Ili si se uglavnom samo praznio, da ne prsneš, puneći sve oko sebe svojim sadržajem bez zadrške i bez odgovornosti? Koliko odnosa si pokvario svojim ljutitim ispadima, koliko tuđeg strpljenja i tolerancije uzalud potrošio, koliko podrške izgubio zato što kao neko ko se lako naljuti važiš za nezgodnog tipa, sa kojim nije ugodno sarađivati, družiti se, biti u vezi..?
