1/3

Svakog jutra ideš istim prevozom na istu lokaciju i uglavnom srećeš iste ljude. Neki čekaju sa tobom na stanici, drugi su već u busu, ostali ulaze na svakoj sledećoj stanici. Vi ste saputnici i saučesnici, delite isti prostor i prinudnu telesnu blizinu kad je gužva, ponekad klimnete glavom jedni drugima, ponekad razgovarate, ali uglavnom svako nastoji da se samo preveze u miru i da stigne kuda je pošao.

Jutarnja i poslepodnevna konverzacija

Ujutru ljudi uglavnom nisu raspoloženi za ćaskanje, jutro je vreme tišine i sabiranja snage za predstojeći dan i svako čuva svoj mentalni prostor, osim onih ekstremno ekstrovertnih jutarnjih tipova, koji cvrkuću kao ptičice i šire pozitivnu energiju čim ustanu, a pred čijim pogledom pokušavaš da ostaneš nevidljiv jer te beskrajno nerviraju. Ako te odmah ujutru startuje onaj čičica što voli da se bezazleno šali i koji je uglavnom simptičan, znaš da ćeš imati muke da izneseš i završiš ovaj dan. Popodne, kad se vraćaš kući, osećaš se malo prijemčivije, iako si umoran. Radni deo je prošao i sada sledi bolji i laganiji deo dana, pa je i ćaskanje podnošljivije, čak dobrodošlo.

bus 2 Stvari koje razumeju oni koji moraju da koriste gradski prevoz

Editors choice