Stvari koje razumeju oni koji moraju da koriste gradski prevoz

Telesni miris

Nigde kao u prevozu ne saznaš toliko o manjku svesti o ličnoj higijeni, kao u gradskom prevozu. Neko pored tebe podigne ruku i uhvati se za šipku i zapahne te svojim kiselim mirisom bez pardona. Neko drugi samo uđe i usmrdi ceo prostor, toliko da ti pripadne muka. Prosto moraš da mrziš ljude koji se ne peru, ili se peru, ali ne koriste dezodorans, ili uopšte nisu svesni da šire neprijatan miris. Gore je nego u teretani, gde očekuješ da se ljudi znoje, ali najgore je što se obično uvek radi o jednom ili dvoje ljudi čiji je telesni miris jači i neprijatniji nego kod ostalih i koji redovno njime ugrožavaju sve oko sebe. Ako si nekada probao da nekome ukažeš na prednosti sapuna i dezodoransa, verovatno je bilo vrlo neprijatno, a i nije urodilo nikakvim osvešćivanjem i promenom navika dežurnog smrdljivca.

Saobraćajna gužva

Nadrndani vozač, koji dodaje gas i koči svakog časa kao da želi da se osveti putnicima, gužva u prevozu u kome si stisnut uz nekog ko smrdi i zastoj u saobraćaju. Cimanje, sudaranje sa saputnicima, kotrljanje par metara, kočenje, cimanje. I tako narednih sat vremena. Taj oblik mučenja treba patentirati u paklu.

Solidarnost

Ako neko padne u nesvest, u sekundi će se za njega stvoriti mesto da sedne i flašica vode da se osveži i povrati, vlažne maramice da obriše ruke i neko ko će ponuditi pomoć i pratnju kad ta osoba izađe na svojoj stanici. Ako se pojavi izuzetno neprijatan kontrolor i počne da drnda nekog bespomoćnog, javiće se dva, tri, četiri glasa protesta, a onda će nastati kolektivni bunt. Ako šofer nekome zatvori vrata ispred nosa, nekoliko glasova će uzviknuti „majstore, zadnja!“ I zbog takvih stvari ponekad vredi cimati se po prevozu.