Možda su za to krive bajke koje prikazuju medvede kao dobroćudne i trome životinje. Možemo se ljutiti i na proizvođače igračaka. Možda su, kao i obično, krive bake i deke. Najviše, ipak, roditelji koji deci ne daju uputstva za upotrebu. Pretpostavljam da i vi imate jednog plišanog medu kojeg i dalje čuvate. I moje dete voli te predivne lutke. Svako veče spava sa medom kojeg joj je mama poklonila. Ali zabrinuo sam se otkako sam čuo priču o devojčici koja je dirala medu i o tome kako ju je povredio. Ne, nije se to dogodilo u zoološkom vrtu, već u jednoj firmi.
Neveni niko nije objasnio da se sa pravim medvedima ne igra. Ali, što bi joj to neko i govorio? Podrazumeva se ste da ste sa tridesetšest godina to već negde naučili. Nevena je vesela devojčica. Kolegama je omiljena. Ima čaroban osmeh, vedra je i gotovo uvek nasmejana. Za igru sa zekama, to bi bile poželjne osobine. Za igru sa medvedom, to baš nije preporučljivo.
Njen prethodni šef, Srđan Zečević zvani Zeka, istina, bio je plašljiv i nesiguran, a Nevena se poigravala sa njim. Taj nije znao da prenese naredbu, a da to ne izgleda kao molba. Kazne su, po njemu, metode koje koriste divljaci. On je uvek za lepu reč.
Nevena je ispod sebe imala tri koleginice. Nije se mnogo trudila da im bude šef, postale su, čak, drugarice. Na to je bila ponosna. Sve četiri su odmah procenile da šef nije opasan i da mogu da se igraju sa njim. Smejale bi se kada bi Zeku direktor pozvao i uživale u njegovoj smetenosti. Igrale su se sa njim po vasceli dan, toliko da su i posao malko zanemarile. Počele su da se pojavljuju greške u odeljenju. Nevena umesto da to kontroliše, više je volela da se igra sa Zekom. Sve dok jednog dana rukovodstvo firme nije primetilo da se nešto čudno dešava kod njih. Promenili su šefa. Umesto Zeke, postavili su ozbiljnog i upornog čoveka, poštovanog i cenjenog u vrhu kompanije. Nebojšu Medića, zvanog Meda.
I Nevena se radovala. Zeka joj je ionako dosadio. Sada joj stiže Meda. Ne očekujući da se dogodi bilo šta ružno, opušteno mu je prišla i pozdravila se. Nasmejala se najširim osmehom, koji obično sve zadivi. Meda je ostao ozbiljan. Možda bi ga neko opisao kao previše krutu i ozbiljnu osobu, ali takav je samo na poslu. Razumem ga, dobio je ozbiljan zadatak od direktora. Da se napravi analiza optimalnog broja ljudi u odeljenju. Za takav posao neophodni su mu ozbiljni ljudi, sa tačnim podacima i valjanim procenama.
Nevena, naravno, to nije shvatila tako ozbiljno, što je i razumljivo. Kako da ne budete opušteni kada se igrate sa Medom. Olako je primila taj zadatak. Bez ikakve detaljne procene iz glave je odgovorila da je njenom odeljenju potrebno još ljudi, o smanjenju nema ni govora. Čiča-miča gotova priča, rekla bi Nena u svom žargonu. Nebojša Medić zvani Meda pažljivo ju je saslušao i zamolio je da ipak uradi pisanu analizu i da mu je donese u roku od deset dana. Pih, kakav namćor ljutito je pomislila Nevena i nadurila se. Da bi Medi bilo jasno šta ona želi, za svaki slučaj kasnila je sa rokovima. I dalje se vragolasto smejala. Ali, Meda je polako gubio strpljenje. Počeo je da se žali na nju rukovodiocima višeg nivoa. Najzad, sa mesec dana zakašnjenja Nena je uradila izveštaj. Bez jasnih i tačnih činjenica i podataka, bez odgovarajućeg zaključka, aljkavo i nestručno.
Meda je zadatak dao drugoj osobi. Koleginica je to jedva dočekala i uradila analizu na način kako je zahtevano. Vrlo brzo, Nevena je izgubila mesto i na drugom projektu zbog sličnog ponašanja. Na trećem projektu, nisu više ni razmišljali o njoj. Na važne sastanke su je sve manje pozivali. Tražila je razgovor sa Medom. I dalje se vragolasto smejala. Objašnjavala mu je šta i kako treba da se uradi i ispravljala ga. Medama bi se to možda i svidelo, ali medvedima nikako. Oni to shvataju kao izazivanje.
Meda je počeo da otvoreno lobira kod direktora i traži njen otkaz. Nevena je bila daleko slabija u tom odnosu. Ubrzo je u poslu napravila grešku, koju je Meda predstavio kao nemarnost zbog koje je kompanija izgubila novac. Možda, da je bila drugačija, to ne bi uradio na taj način. Možda bi je zaštitio i sačuvao. Kada je dobila smanjenje plate i dalje se smejala. Pred kolegama je prkosno glumila hrabrost ulazeći u Medin kavez bez straha. Gledali su je u neverici, šta to radi. Najzad, kada je primila predlog za raskid radnog odnosa, tek tada je shvatila da se zaigrala i preigrala i da meda nije meče. Prekasno. Morala je da napusti firmu.
Ja lično ne verujem da je Nevena bezobrazna i nevaspitana. Verujem da je vredan i požrtvovan radnik. Da je dobra supruga, majka, domaćica. Da je odan prijatelj. Da je imala dobre i požrtvovane roditelje koji su joj mnoge lekcije iz života objasnili. Samo joj nikada niko nije rekao da su Vini Pu, mede i zeke samo lepe uspomene iz detinjstva. Da sve nas u poslu i stvarnom životu ponekad čekaju pravi medvedi i prave životinje. I da treba da budemo oprezni u njihovom prisustvu.
Samo da su joj to rekli i objasnili, sve bi bilo drugačije.
Izvor: Dnevnik jednog direktora
