Računarske igre odavno više nisu samo “igrice”, već ozbiljan posao. Ako niste znali, Srbija je velesila u regionu kad su u pitanju računarske igre. Na ovaj ili onaj način, u industriji računarskih igara zaposleno je preko 600 ljudi. Razgovaramo sa Milošem Živanovićem, direktorom studija “Level Bit Games”. “Level Bit Games” je jedan od najstarijih timova u ovom biznisu. Tačnije, to je jedan od retkih timova koji je postigao svetsku slavu u oblasti AAA igara. Danas su zapaženi na stranom tržištu kao tim od koga se mnogo očekuje. Miloš će nam pričati o tome kako je to raditi u industriji o kojoj mnogi mladi u Srbiji sanjaju, kakva je gejmerska moda i još o koječemu.
Tako mlad, a već direktor. Da li možeš ukratko da nam opišeš kako je došlo do toga da si se obreo u svetu igara?
Radio sam kao programer i bio deo tima koji pravi online igre na sreću. Kasnije, kada sam rešio da napustim posao i osnujem “Level Bit”, ta činjenica je na neki način imala uticaj na izbor delatnosti. Ideja je bila da se prave igre sasvim drugačijeg tipa.
Naivno pitanje poput: “Da li bi voleo da se baviš pravljenjem igara ?”, ono je koje vam u slučaju potvrdnog odgovora lako može promeniti pravac u karijeri.
Na čelu si ekipe koja je prvila kultnu igru “Genesis Rising”, jednu od najuspešnijih igara iz Srbije. Kako je to upravljati okorelim veteranima?
Upravljanje okorelim veteranima u ma kojoj oblasti nikad nije lako. To su zvezde koje postižu golove, ali se ljute ako im se u nekim situacijama ne doda lopta. Zato je važno postaviti ih na pozicije na kojima su najbolji i gde se osećaju dobro. Svaki put kada to ne uspete, plaćate penalima.
Sa druge strane veliko je zadovoljstvo imati u timu iskusne ljude, jer kada zaigrate na svetskoj sceni taj kvalitet vas itekako izdvaja iz gomile.
Tvoj tim osvojio je prestižnu nagradu na konkursu “iOS Free to Play Game App Challenge”, u organizaciji kompanije “Ringier Axel Springer”. Možeš li nešto više da nam kažeš o igri koja je pobedila i uopšte tom iskustvu kad shvatiš da je igra tvog tima najbolja u istočnoj Evropi?
“Pop The Fuzzy” je igra namenjena mlađoj publici. Pored toga što je zabavna, može pomoći u razvijanju motorike i brzih refleksa. Iza naizgled jednostavne igrice stoji dosta ulozenog truda, a dodati su i neki tajni začini za koje znaju samo ljudi koji su igru razvijali.
Veče uoči polaska na “Games Connection” u Parizu, nazvali su me iz “Ringijera” i rekli da smo pobedili. Bilo je neverovatno otići na međunarodni sajam igara sa tim saznanjem. Bila je to još jedna potvrda kvaliteta za koji se uvek zalažemo. Pobeda je veoma značila celom timu, pre svega jer znamo da u istočnoj Evropi, kao i u našoj zemlji, postoji veliki broj drugih talentovanih timova.
Upravo ste se vratili iz Kelna. Bili ste na sajmu “GamesCom”. Pre toga ste išli na “Game Connection” u Pariz. Da li često putujete po svetskim izložbama igara? Da li vas prepoznaju? Kako uopšte reaguju strani studiji na igre iz Srbije?
Barem jednom godišnje smo prisutni na nekom od najvećih sajmova igara u svetu. Nakon četvrte godine zaredom, nemamo problem da nas prepoznaju, čak i kada su u pitanju vodeći strani izdavači. Sa mnogima se već redovno sastajemo i jedva čekaju da vide koji će biti naš sledeći naslov. Kada se radi o kvalitetnim igrama, niko ne postavlja pitanje u kojoj zemlji su napravljene.
U Srbiji je sedište nekoliko veoma uspešnih IT startapa. Neki studiji za razvoj igara su tu već godinama, i popeli su se na sam vrh svetske scene, dok su drugi nikli i gotovo preko noći postali evropski i svetski lideri. Da li to znači da je klima u Srbiji povoljna za razvoj igara? Koliki je udeo našeg školskog sistema u toj slici?
Deluje kao da klima za razvoj igara u Srbiji nikada nije bila povoljnija. Nedavno smo učestvovali u istraživanju koje je sprovela japanska kompanija “Media Create”, o razvoju igara u Evropi i prema izveštaju koji je sačinjen došlo se do podataka koji su nas veoma izenadili. Ispostavilo se da je Srbija gejmerska velesila, jer je prema broju zaposlenih u industriji razvoja igara ispred mnogih zemalja u Evropi. Japanci su nakon istraživanja našu zemlju obeležili kao značajan region na gejmerskoj mapi.
Doprinos našeg školskog sistema tu ipak nije veliki. Iako proizvodimo solidne kadrove, prostora za poboljšanja i te kako ima, pogotovo kad je reč o pravilnom usmeravanju u početnoj fazi obrazovanja. Srećom, podiže se svest o tome na našim univerzitetima, pa se često organizuju predavanja gde su pozvani ljudi iz industrije.
Dolaze neki novi klinci. Mnogi bi voleli da prave igre, a mnogi već i nalaze put do praktičnih znanja i iskustava. Šta bi mogao da poručiš mladima? Šta je presudno, želja da se što pre oprobaju u poslu ili dobro utemeljeno obrazovanje?
Dobro obrazovanje je važno, ali praksa i teorija moraju da idu zajedno. Ako se nešto uči potrebno je uložiti napor da se brzo i dobro savlada, a nakon toga najbolje je odmah se oprobati u poslu.
Mladima bih poručio da ne gube vreme! Da ne čekaju da im drugi serviraju život, nego da uzmu stvari u svoje ruke što je ranije moguće. Što pre se osposobe za rad, brže će dostići samostalnost i ostvariti svoje lične ciljeve.
Posle uspeha “Jane Wilde” i pobede igre “Pop the Fuzzy”, “Level Bit Games” sigurno ne spava na lovorikama. Da li spremate neki novi projekat?
Studio nikada ne prekida sa radom i trenutno smo angažovani na više projekata. Na jesen očekujemo lansiranje nove igrice “Ms.Kong”, sa ženkom gorile u glavnoj ulozi, a nakon toga predstavićemo jedan, za nas, sasvim izazovan projekat pod radnim nazivom “Big Tower”.
Ovoga puta oprobavamo se u poznatom žanru, ali sa inovacijama, koje ponovo dokazuju da je jača strana našeg tima kreativnost i jedinstveni dizajn. Pratite fejsbuk stranu “Level Bit-a”, i uskoro ćete saznati o čemu se radi.
Za kraj, jedno modno pitanje: Kako bi opisao svoj stil odevanja? Da li je on deo tvog ličnog stila i smatraš li da postoji autentični “gejmerski” stil odevanja?
Stil odevanja za koji se najčešće opredeljujem je spotski ili klasičan. Podjednako dobro se osećam kako u trenerci, tako i u odelu.
Za razliku od nekih drugih poslova, gde je potrebno biti uštogljen tokom celog dana, raditi u ovoj industriji je velika prednost. Dress code na poslu praktično ne postoji, i najveći deo dana možete provesti u onome u čemu se osećate najudobnije.
Ako mene pitate “gejmerski” stil odevanja je upravo takav, opušten i casual. Ali na kraju, jedan detalj je obavezan kao znak raspoznavanja. Morate da imate dobru gejmersku majicu!