Došao sam u novu redakciju. Smestili su me podalje od ostalih novinara. Dobili smo zadatke. Obavio sam ih veoma brzo (bio sam produktivan). Ubrzo je stigao prekor od glavnog urednika.
“Ne smeš da radiš tako brzo”, kazao je na moje zaprepašćenje. “Moraš da radiš laganim ritmom, razvlačeći posao, zamisli da si na Jamajci gde je sve usporeno i opušteno.”
Isprva mi se činilo da sam zapao u kancelariju punu ludaka, ali kasnije sam shvatio da se u toj redakciji produktivnost meri satima koje novinar provede pred ekranom duboko zamišljen, kao da radi neki težak zadatak.
Kasnije sam doznao da nisam usamljen u ovom problemu. Radnik koji obavi posao brzo i tačno, a zatim se posveti koječemu drugom, obično za šefove odaje utisak lenštine, a ne vrednog radnika.
Osim toga, zamislite da ste zaista toliko bolji od ostalih. Radite najbrže, najbolje i umesto da lenčarite, otkidate ogromne komade zaostalog posla i vučete za petoro. Nećete dobiti unapređenje, već otkaz. Kolege i šefovi biće zastrašeni što toliko odskačete (zbog vas oni izgledaju lošiji nego što smatraju da jesu) i uskoro ćete biti izbačeni iz firme.
Ili još gori scenario da firma otpusti petoro za koje vučete i uvali vam sav posao koji ste tako dobro pokazali da možete da obavite…
Šta činiti? Zar je rešenje u tome da se pretvarate da radite?
Ponajpre doznajte šta se u vašoj firmi smatra produktivnošću. Naravno, ne možete da postavite pitanje, jer svi će da vam ispričaju neku nerealnu priču o tome kako se vaš rad veoma ceni. Primetićete da se produktivnost najčešće ceni po nekom potpuno imbecilnom parametru. Retke su firme u kojima je na snazi istinsko merenje učinka. Na primer, u pomenutoj redakcji najvažniji je bio broj tekstova, a ne kvalitet. Ko napiše deset glupih kratkih članaka bio je “vredniji” od onog ko ispuni normu od pet dnevno. Ima i gorih priča. Jedan šef zamerio je programeru što ne radi vikendom. Nije hteo ni da čuje objašnjenje da programer sasvim uspeva da obavi sve zadatke na vreme, pa nema potrebe za prekovremenim radom. U njegovim očima tim manje sposobnih koji marljivo dirinče i subotom bio je mnogo vredniji.
Jedno od rešenja jeste da koristite vreme koje ste uštedeli produktivnošću na unapređenje znanja, odnosa i odgovornosti.
Vremenski višak može da se utroši na učenje. Proučavajte predmete, procedure ili stručnu literaturu. Možda možete da iskoristite vreme da se povežete sa kolegama, pomognete im i izgradite jaku bazu onih koji vas podržavaju. Šefovi i kancelarijske spletkare oklevaju da udare na radnika koji je dobro umrežen. Ili možete da postepeno preuzimate više odgovornosti. Pažljivo i planski uložite višak vremena i energije u nove projekte, u prilike koje će vam doneti povišicu ili unapređenje.
Ukoliko jasno ne rasporedite blagodet sopstvene produktivnosti, velike su šanse da ostanete usamljeni, odbačeni ili potpuno pogrešno shvaćeni kao lenčuga… Upamtite – Work Less and Do More!
Ranko Triković
