U krajnjoj liniji, često ispada da zapravo ne želite odgovornost koju veza traži, a hoćete sve pogodnosti – dobro društvo, dobar seks, osobu od poverenja kojoj ćete se požaliti kako ste imali grozan dan, koju ćete pozvati da vam pravi društvo kad vam se nigde ne izlazi, koja vam je prijatna i draga, ali kojoj ne morate da polažete račune, ne morate danima da joj se javljate, niti da posle objašnjavate zašto se niste javili. Hoćete drugaricu i ljubavnicu u istoj osobi, koja dolazi kad je pozovete, a ne zamara vas očekivanjima i prisustvom, kad vam nije potrebna i kad imate zabavnije društvo i pametnija posla. Hoćete vezu bez obaveza. Samo u dobru, ništa u zlu. Jer se tako osećate slobodno i nesputano, bez emotivnog pritiska – ne morate da se pitate da li ispunjavate nečija očekivanja, kad postavite tako jasne granice.
Ali, da li su one jasne? Na koji način opstaje veza bez obaveza i da li je ona kao jednosmerna ulica – vi ste taj koji nema obaveze i raspolaže svojom slobodom i svojim vremenom, a vaša neobavezna partnerka se prilagođava. Jer ako se ne odazove kad vam je potrebna, vi ćete naći neku drugu da vam ispuni potrebe. Nije li to ucena? Osim što je monumentalno sebično.
