Ponekad osećate da vas veza guši i imate potrebu da se pobunite, ali vidite da zapravo nemate razloga i da bi trebalo da budete zadovoljni, pa pokušavate da dostignete u sebi to što bi trebalo, umesto da se pozabavite onim kako se stvarno osećate. Svi to radimo, muškarci jednako kao i žene. Najčešće zato što upadamo u zamke pogrešnih pretpostavki, zato što suviše toga pretpostavljamo, a nemamo načina da proverimo, dok nas neka situacija na to ne natera. Trudimo se da postupamo kako treba i potiskujemo stvarna osećanja – zajedno sa potisnutim nezadovoljstvom, uništavamo i zadovoljstvo koje realno postoji u vezi.
Pretpostavljate da je lako voleti
U početku obično ide glatko i samo od sebe. Kako se osećanja bude i produbljuju, sve ostalo odlazi u drugi plan i ljubav izgleda laka i divna, kao da se sastoji samo od najuzbudljivijih i najromantičnijih momenata. Ali to je sve daleko od ljubavi, koja je mnogo kompleksnija, dublja i zahtevnija od osećanja zanosa i zaljubljenosti. I tako se silno iznenadimo, čak uvredimo i potpuno razočaramo, kad ljubav pokaže neke prizemne i praktične strane, koje je takođe potrebno ispuniti i zadovoljiti i u kojima bolje upoznajemo drugu osobu. Lako je voleti dobru vilu, čarobnicu u krevetu, kraljicu svog srca. Ali malo je teže voleti zlovoljnu, nesigurnu, nedoslednu osobu, koja se bori sa nekim ličnim problemima i koja ponekad zaboravi da postojimo.
