“Napisao sam pismo njenom mužu, jer sam verovao da je ona zaglavljena u tom odnosu i hteo sam da sve iznesem na otvoreno, pa šta bude. Voleli smo se, planirali budućnost, ali uvek je tu bila njena neodlučnost i strah da napusti muža. Mislio sam da će je to podstaći. Međutim, bio sam potpuno zatečen i poražen. Njen muž je pozvao policiju i prijavio uhođenje i uznemiravanje, ona mi je napisala pismo u kome me je potpuno uništila – rekla mi je da me nikad nije volela, optužila me da joj uništavam brak, užas. Izgleda da je sve bila laž, ili da ja ništa nisam dobro shvatio. I sad sam još nepoželjni ludak, koji uhodi i uznemirava.”
“Ja imam 60 godina, a ona je udata već 30 i ima dvoje odrasle dece. Njene porodične veze i osećanja su tako jaki, da nikada neće napustiti dom i brak. Veza sa mnom je oživljava i ispunjava, ali ja nemam to ispunjenje, jer imam samo nju. Ponekad se njeni planovi menjaju u poslednjem trenutku i onda moramo da otkažemo sastanak i dok se ona bavi porodicom i rešava porodične probleme, ja razmišljam o tome kako mi je ipak bolje da je imam u svom životu pod njenim uslovima i na njen način, nego da je nikada nisam ni upoznao – ne bih upoznao ni ljubav, da nije bilo nje.”
“Imam devojku, a ona ima muža koga, kako kaže, više ne voli. Ali ona neće da ga ostavi, iako sam ja spreman da ostavim devojku i da budem samo s njom. Nezdravo je i opterećujuće živeti tako i lagati sve oko sebe, to me ubija i mislim da ću morati da prekinem taj odnos.”
