Veza u kojoj se prilagođavate partneru, u kojoj oboje nastojite da ulažete u vezu i da opstanete zajedno, svesni koliko je izazova na sve strane i koliko je teško biti veran i posvećen, svakako menja vaše stavove i vrednosti. Evo nekoliko pogleda na pitanje vernosti, odnosno monogamije, iz ugla muškaraca i žena koji imaju posvećenu vezu:
“Brinulo me kako ću ostati veran, kad ima toliko iskušenja i kad je tako lako doživeti avanturu, takoreći, na svakom koraku. Ne nalazim da je to opravdanje za neverstvo, ali mislio sam da je to samo moj problem i moj napor koji ulažem da bih ostao veran i da ne bih uneo razdor u vezu i povredio devojku koju volim. Nije mi palo na pamet da se ona suočava sa istim problemom i da takođe daje sve od sebe da ostane verna i ne naruši integritet naše veze, dok jednom prilikom nismo počeli o tome da razgovaramo. Za mene je predstavljalo olakšanje što i u toj sferi delimo iste stavove i suočavamo se sa istim stvarima – tako još bolje razumemo jedno drugo i lakše nam je da ostanemo verni.”
“Kad bi mi pala na pamet pomisao da moj momak bude sa nekom drugom, kad bi mi se stvorila ta slika u glavi, osećala sam fizičku slabost i mučninu – nisam mogla to da podnesem, iako sam mogla da zamislim. Ta pomisao me toliko plašila i opterećivala, sve dok jednog dana nisam došla da sačekam momka u teretani, gde je posle vežbanja ostao na masaži. Ušla sam u prostoriju gde je privlačna mlada žena svojski obrađivala njegova leđa i dok sam to posmatrala, bilo mi je lako da zamislim kako u takvoj situaciji stvari eskaliraju i postaju vruće i uzbudljive, ali ta slika me nije uznemirlia. Čak sam pomislila, pa, ako bi mu pružila oralno zadovoljstvo, poštedela bi me napora da ja to uradim. Čudno sam se osećala, ali to me zaista rasteretilo.”
