U dokonom VIP svetu, ovih dana se raspravlja o postupku princa Vilijema koji je uvažio poziv svoje bivše devojke Džesike i otišao na njeno venčanje, bez Kejt Midlton. Princ je održavao prijateljske veze sa bivšom devojkom (sa kojom se zabavljao kad je imao 16 godina) i sa njenom porodicom, ali princ je princ i sve nekonvencionalno što on uradi je vest, poslastica, delikates, a stručnjaci će se već potruditi da analiziraju, pa čak i da ustanove protokole, kao što su u ovom slučaju učinili.
Princ na venčanju bivše. Čudna mi čuda. I ja sam jednom bila na venčanju bivšeg. Bivši umeju da postanu veoma dobri prijatelji, kao i njihovi sadašnji i sadašnje. Bez uvažavanja sadašnjih partnera, ne može se održavati prijateljski kontakt sa bivšima na bilo kom nivou višem od slučajnog susreta, a naročito se ne može zvati na svadbu. Ah, pa dobro, vredi razmisliti o toj situaciji, a vredi se i ugledati na princa. To je baš onako svetski i totalno kul.
Međutim, teško da ćete se naći u toj poziciji. Mislim, da li vam je neka bivša zaista toliko dobra prijateljica, da će vas pozvati na svadbu? Osim toga, niste ni princ, pa da vas zove iz razloga prestiža – da gostima servira poznatu facu i izazove pažnju javnosti. Niko neće pisati o tome, ako vi odete na svadbu kod bivše.
Zatim, ako vas bivša pozove na svadbu, posumnjaćete u njene motive “nisam princ, nisam populare, što li me zove – mora da hoće da mi natrlja na nos kako je srećna i kako je našla boljeg od mene” u čemu možda ima istine. Venčanje je uvek mladin dan, mladoženja se tu privodi tek da cela stvar dobije smisao. Inače, kad oblačenje venčanice ne bi imalo nikakve veze sa venčanjem, mlade bi se šetale po gradu i gađale prolaznike bidermajerima kako im se prohte. Žene prosto obožavaju taj kostim, a nije ni čudo – najviše liči na Pepeljuginu balsku haljinu i podsvesno obećava sreću zauvek potom.
