Vrlo često imate nezgodnu naviku da koristite ženu koja vam se sviđa i sa kojom mislite da ćete nešto imati, kao psihoterapeuta. Valjda je to vaša ideja poverenja u vezi – poveravate nam koješta što uopšte nikad nismo htele da znamo. Ako vas pitamo, to je druga stvar. Ali ako na bilo koje naše pitanje o bivšoj spremno uletite i krenete da razglabate, kao da prosto uživate da pričate o njoj, izgubićete mnogo poena u našim očima. Možda sve. Jer, ako tako rado i nadahnuto pričate o njoj, mi ćemo steći utisak da vi uopšte niste sa njom završili i da možda niste ni želeli da taj odnos okončate, a ni shvatili zašto je do toga došlo.
To je verovatno sasvim tačan utisak, a vama ne treba nova partnerka, nego terapeut. Između ostalog, da shvatite zašto se novoj ženi ne priča o bivšoj, naročito ne sa toliko uživljavanja i detalja.
Želite li vi da znate kakve su seksualne navike i zahteve imali naši bivši?
Ne, vi želite da znate da ste bolji od njih, da su vam kite veće ili barem učinkovitije. Šta biste inače radili sa saznanjem da niste bolji ljubavnik od bivšeg? Maltretirali nas dok nam ne dosadi?
Ne poznajem muškarca kome prosto nije važno da li je neko pre njega bio bolji. Ali poznajem neke koji vrlo mudro to pitanje uopšte ne potežu, bave se onim što imaju i umeju i naše zadovoljstvo im je sasvim dovoljno.