Brusnica se prvi put pominje kod Indijanaca. Pripada grupi bobičastog voća i morfološki je slična borovnici. Nekada je predstavljala skupocenu robu, kojom se često trgovalo. Koristili su je kao lek, hranu i za pravljenje boje za tkanine. Ozbiljan i masovan uzgoj brusnice počinje dvadesetih godina 18. veka, a danas se u Americi brusnicom zaseje do 50,000 hektara zemlje godišnje.
Plod brusnice bogat je vitaminima A, C i E, a od minerala sadrži znatne količine kalijuma.
Brusnica je bogata kiselinama, od kojih neke ispoljavaju antibakterijska i antifugalna dejstva – sprečavaju infekcije izazvane gljivicama. Pigmenti iz grupe antocijanina i proantocijanina imaju izrazito antioksidativno dejstvo, pa se smatra da sprečavaju razvoj različitih formi kancera. Vlakna su takođe blagotvorni sastojak brusnice.
Ne sadrže mast i holesterol, već pospešuju sintezu “dobrog holesterola”. Brusnica je poznata kao prirodni lek protiv upala mokraćnih kanala. Pored dejstva na bakterije ešerihija koli, blagotvorno deluje i kada je u pitanju neprijatna helikobakterija, koju možemo svrstati u sam vrh liste patogenih bakterija. Žvakanje svežih plodova brusnice ima izrazito pozitivno dejstvo na oralnu higijenu. Gore pomenuti pigmenti brusnice pomažu u normalnom funkcionisanju čula vida, a neki od sastojaka blagotvorno deluju na rad jetre, kožne infekcije i protiv stresa. Čaj od brusnice može pomoći i u borbi protiv povišene temperature.
Kod nas se obično koristi sok od brusnice ili suva brusnica, eventualno kandirana. Kandirane brusnice sadrže i veću količinu šećera, tako da je kiseli ukus ublažen. Ipak, za dijabetičare najbolje je korišćenje soka ili svežih bobica.
Marketing i savremene tehnologije omogućile su farmaceutskim kućama da na svakom koraku istaknu dejstvo brusnice, ali se može desiti da konzumenti budu dovedeni i u zabludu. Nije tačno da je brusnica “dobra za sve”. Sok od brusnice koristi se preventivno i kao pomoć u lečenju urinarnih infekcija, ali retko on može biti jedini lek.
Mladen Mitrić
