Od Freda Astera, preko Nurejeva i Majkla Džeksona do Irske plesne grupe Lord of the Dance i KUD-a Abrašević, da ne pominjem break dance ili tango, muškarci igraju, samo puca. Stepuju, prave špage, dižu noge, prevrću se i izvijaju, cupkaju, previjaju partnereke preko kolena, stišću ih i bacakaju, dah da ti stane.

Ali kad sam vid’o matorog Kristofera Vokena u onom spotu – k’o narko bos, koji je u stvari brejk baletan, raspametio sam se načisto!

Rek’o sam sebi tada, e vidiš Bobane, nisu svi plesači pederi, ni ljudi od gume, neki su brate, gospoda. Vrh kuloće. A ti si Bobane kul lik. Nije da si baš gospodin čovek, odelo, kravata i te fore, ali si muževan dečko i sramota je da đuskaš k’o medved.

Mislim, imam sluha, umem da pratim ritam, nisam nešto mnogo sportski tip, ali igram basket sa ortacima, u formi sam, umem da se krećem sa loptom, ni u krevetu nisam nespretan, pa aman! Krajnje je vreme da naučim i neke plesne korake i figure. Jeste da znam kolce, učila me keva, al’ to me sramota da priznam, nekako nije kul. A plesanje očigledno ume da bude mnogo kul. Mislim, vidi Kristofera!

I onda sam pitao Jelenu da se upišemo u neku plesnu školu. Ona moja ortakinja. Upišala se od smeha!

“Šta ti bi, Bobo? Što ne pitaš Sanju, ona ti je nešto najbliže partnerki, a?”

Ma ne mogu valjda sa trenutnom devojkom u plesnu školu?! Ples je ozbiljna stvar. Šta ako se posvađamo na pola kursa? Ne, za ples mi treba pouzdana, solidna partnerka u koju imam poverenja. Jeste, zezala me Jelena do sto jedan i nazad. Te šta to govori o mom odnosu prema ženama, te da sam kukavica i nedorastao i da mi je bolje da potrošim pare na terapeuta, nego na učitelja plesa, ma sve ono što jedva čeka da mi saspe u svakoj zgodnoj prilici. Ali to od prijateljice mogu da otrpim, a devojku bih oterao u tri lepe. Eto zato.

01198 Boban baletan: Muškarci na plesnom podijumu

I tako smo krenuli u plesnu školu. Naučili smo rumbu, sambu, ča ča ča, valcer sa nekoliko figura i osnovne korake za tango. Posle smo malo išli na neki moderan rekreativni ples, a Jelena se zapalila, pa je išla na trbušni ples i omogućila mi da joj se revanširam. Svakog dana sam je terao da mi pokaže stomak, da vidim je l’ nabacila dovoljno salca da bude prava trbušna plesačica. I kupio sam joj maramu sa onim zveckavim, za oko dupeta. Lepo smo se provodili, stvarno. U međuvremenu sam raskinuo sa Sanjom, jer sam se zagrejao za jednu iz one grupe za moderni ples. Nije potrajalo, ali je bilo uzbudljivo. Samo, to je druga priča.

Skoro sam vodio Jelenu na neko venčanje kod nekog mog brata. Jeste mi dupe pomerila što opet mora da mi glumi partnerku, da me ne bi prozivala rodbina kad ću već jednom da se smirim, ali bila je to kulturna svadba i imali su gudače i kad su raspalili na lepom plavom Dunavu, isplatila nam se škola plesa. Briljirali smo vala. Niko nije bio tako uigran, kao mi. A pošto sam tom prilikom nosio i sako i kravatu, osećao sam se kao gospodin čovek sto posto. Sve vreme sam tripovao kako me matori Kristofer posmatra onim svojim vodenim plavim očima, onako blago podrugljivo, ali sa odobravajućim smeškom jednim uglom usana. Klizio sam, leteo sam, obrtao i previjao Jelenu, laganu i elegantnu, iako je sve vreme strahovala da će uvrnuti članak na dvanaesticama.

To je bilo ono zbog čega sam hteo da naučim da igram. Totalna dominacija.

Shvatio sam, kad sam primetio da Jelena ćuti i smeška se i sijaju joj oči.

Boban Boban

Comments