Žene to ne razumeju. A ja ne razumem zašto ne razumeju. Neke tolerišu, ali činjenica da mi drkamo, iako imamo sa njima ispunjavajući seksualni život, čini ih nesigurnima. Priča o tome da moramo redovno da ispraznimo mošnice, kao da je to kanta za đubre, prolazi donekle. Ali, onda one pitaju šta to znači redovno i kad uopšte stigne da ti se napuni, kad se krešemo skoro svakog dana?
A ako im kažemo “pusti me, bre, ženo, moje telo, moja privatnost, moja stvar” i još ako dodamo “ti to ionako ne razumeš”, prošištaće kao ekspres lonac. Uvrediće se silno, ali umesto da uvređeno odstupe, ili barem da ti sruče pesnicu u facu, kao što bi uradio svaki muškarac koji drži do sebe, one će crpsti uvređenost kao pogonsko gorivo za vozanje po paklu džvanjkanja.
Ispitivaće i optuživati naizmenično, pokušavajući da reše zagonetku, ili da vas nateraju da priznate, ili da pronađu neku umirujuću informaciju, nešto što mogu da prihvate i da se ne osećaju ugroženo.
