Žene non stop insistiraju na tome da partneri trebaju pre svega da budu prijatelji. Dobro, slažem se. Ali postoje žene koje malo preteruju u primenjivanju ovog stava u praksi. Ipak, ne želim da se moja devojka ponaša kao moj ortak Džoni i da joj je stav i rečnik takav da izgleda kao da bi u “ne-daj-bože-situaciji” pre odbranila ona mene nego ja nju.
Da se razumemo, sasvim je ok da mogu sa njom da pričam o svemu, tražim joj savet za nešto zbog čega bi pred ortacima u zemlju propao od blama i verovatno dobio nov nadimak koji bi me proganjao do kraja života…pa čak je i ok da možemo romantično da delimo pljeku sa puno luka i ljute papričice! Ali tu negde bih zaista voleo da moj “ortak” ponovo postane moja devojka.
Sve devojke koje misle da je u redu da svakoga oslovljavaju sa “brate”, da sede u zadimljenoj kafani punoj muškaraca koji psuju kao čergari dok gledaju tekmu ili misle da je cool da pobeđuju u obaranju ruke na terenu za basket dok ja crvenim od blama…evo novosti – “brate” nije ok!
Ipak sam ja muško i kao takav bih zaista voleo da nastavim da egzistiram. Da hoću ortaka za devojku, prešao bih u drugi tim i našao muškarčinu da se brine o meni!
Svaka čast na emancipaciji, jednakosti, to što imate potrebu da se dokažete kao nama ravne i što vam to čak i uspeva! Ali ostavite teške fizičke poslove nama, ostavite nam bar mogućnost da možemo da vam postavimo viseću kuhinju i učinimo dobro delo i dobijemo pohvalu za isto.
