Svi lažu. Manje ili više, češće ili ređe, crnje ili belje. Ali dobri momci lažu žene samo za njihovo dobro. Iz krajnje plemenitih pobuda. Valjda neće dozvoliti da one budu povređene njihovim postupcima koje mogu da sakriju, da prećute ili da jednostavno slažu.
Dobri momci se razlikuju od loših po tome koliko im teško pada da lažu.
Oni neće laka srca pričati bajke i obećavati nemoguće. Ali kad osete koliko je ženama važno da slušaju bajke i lepa obećanja, učiniće im. Uzdisaće, razmišljaće i odlučiće da lažu, ne zato što će tako lakše doći do cilja, ili lakše izbeći posledice, nego zato što su siroti dobri i nemaju srca da ih suočavaju sa surovim istinama.
Kad ih žena pita da li je debela u toj haljini, dobri momci lažu sa malom zadrškom. Prvo je dobro pogledaju, kao da zaista procenjuju kako ona izgleda u toj haljini, dok u stvari razmišljaju kako da budu plemeniti i ubedljivi jer je ženama silno potrebna podrška, pažnja i komplimenti, naročito kad su debele. I onda vrlo ozbiljno izjave kako super izgledaju, kako im haljina odlično stoji i da uopšte nisu debele, nego su baš onakve kakve se njima najviše sviđaju, slatke i sočne.
