Sve češće dešavaju se brutalni napadi na žene koje vole kompjuterske igre (tzv. gejmerke). Bilo da vole igre ili ih proizvode, žene su na udaru čim se oglase. Isprva sam mislio da je posredi klinački fazon, jer igre povodom kojih su žene bile na tapetu jesu ratničke igre u kojima uživaju klinci između 12 i 17, naloženi i previše glupavi da cene žensko prisustvo, makar i virtuelno. Međutim, napadi na žene koje prave igre postali su vrlo žestoki, a muška publika koja ih napada bliža gejmerskom proseku, što je 24-35 godina.
Zašto su muškarci gnevni? Šta im smetaju gejmerke?
Muškarci su i inače nešto besni ovih dana. Setimo se obesnih komentara kad su u javnost isplivale guzice i sise slavnih žena. Očekivao bi da bar na golotinju reaguju krotko, ali nastao je uragan blaćenja kao da smo u mračnom srednjem veku.
Izgleda da su dečki širom sveta tek sad skapirali da žene osvajaju svet još od Drugog svetskog rata naovamo. Nisu ga još zauzele, niti će uskoro, ali ponašaju se kao da jesu, a to je dovoljno. Ne postoji više nijedna aktivnost koja je 100% muška – čak ni pišanje stojećki. Pošto ne mogu da zadrže žene iz poslovnih klubova, skupštine, iz nekog razloga glupi mužjaci odlučili su da temelj poslednjeg bastiona muškosti podignu na igricama. Još gluplja industrija igara pomaže im u tome tako što ne priznaje stvarnost da gejmerke sačinjavaju sve veći deo tržišta (neke statistike kažu, čak 48% u ovom trenutku), pa igre prave isključivo za testosteronski nagruvane omladince koji nemaju pojma o ženama. Ali svet se menja. Zamahom indi-pokreta i demokratizacijom alata za izradu igara, žene se sve više uključuju kao autori (eh da, žena je u industriji igara bilo od samog početka, nego se tada nije dizala prašina oko toga kog je pola autor omiljene igre).
Žene su kučke i zmije. Muškarci su svinje. Žene su plemenita bića. Za muškarce neće da priznaju, ali u suštini i mi smo. Posebno kada smo džentlmeni, vitezovi, mangupi. Igre su zabava. Ali i umetnost. Nema umetnosti koje žene nisu oplemenile svojim autorstvom. Prisustvo žena u svetu igara blagoslov je za sve.
E, sad.
Često se u halabuci borbe za ravnopravnost zaboravlja da muškarci i žene nisu isti. Jednaki pred zakonom, društvom onoliko koliko jednakost može išta da znači u svetu koji je odvajkada podeljen i rascepljen. Ali ne istovetni. Muškarcima je zaista neophodna osamljenost polne vrste. Da budu u svojoj šupi. Da smrdljaju zajedno sa svojim drugarima. Da rade neke glupe muške stvari koje su ženama ogavne.
Stoga predlažem svima kojima smetaju gejmerke da ne prave tu svoju mušku jazbinu na javnom mestu i nad gejmingom kao celinom. Kome smetaju devojčice neka pravi svoj kružok negde u četiri zida. Jer igre ne pripadaju nikome, ni muškarcima ni ženama. Svet igara nije ničije dvorište. Niko nema pravo da ga zagađuje i da drugima brani pristup.
Muškost se brani malo drugačije, gospodo balavci.
