Samo vas gleda čika-Šumar. Gleda i krsti se. Ne veruje kako se primate na ove Bobanove kućne čarolije...
Sve mi se čini da taj Boban igra za drugi tim, ako me razumete šta hoću da kažem. Ne, ne mislim da voli dečake, već da je toliko pretrao sa onom svojom ženskom stranom, da je pitanje koliko je tu testosterona ostalo.
Nemojte da vas iko laže. Muškarci i dalje vladaju svetom. Malo su se ulenjili kao i svaki kralj bez prave opozicije, ali te ideje da su žene danas postaju sve značajnije, batali. Na spisku najbogatijih na planeti, nekad je bila Lilijen Betenkur (vlasnica firme L’Oreal), ali ju je smenio unuk, jer je baba postala previše dementna. Političarke su ili smejurija poput Sare Pejlin ili muškarci u ženskom telu poput Tačerove i sad Merkelove. Ako su ženstvene i vode politiku u ženskom stilu, onda završe u zatvoru ili unište zemlju kao Julija Timošenko. Nobelovu nagradu mogu da osvoje eventualno za književnost, ali nikako za neku prirodnu nauku…
Jedino što su žene uspele jeste da se razgoropade i iskoriste priliku koja je nastala omasovljavanjem pitomih muškaraca koje su majke urnisale. Vidite, cela ta priča o ženskoj emancipaciji zapravo je marketinški trik. Vaskolika industrija budalaština (tu mislim na svaku masovnu proizvodnju gluposti, od industrije zabave do mode i kozmetike) skapirala je da su žene mnogo bolja publika od muškaraca. Kupuju impulsivno, vole da kupuju, troškare, ne haju za krizu, šoping je doping i tako to.
E, sad.
Dok je muškarac bio pravi muškarac on je donosio leba na sto i zajedno sa ženom određivao šta i gde će da se troši. Dakle, da bi se otvorilo novo tržište, bilo je neophodno ojačati poziciju žene i oslabiti muškarca. Tako se danas žene drče da same mogu da zarade za svoje troškarenje, a i tamo gde par zajedno stiče, nejaki muškarac pritegnut takozvanom empancipacijom primoran je da mukom stečen novac preda ženi. S obzirom na to da su ga upapučili, razni Bobani širom sveta ne umeju da kažu ženi NE! i tako se pare odlivaju iz porodica na razne (ženskaste) gluposti. Čak su i muškarce ubedili da je moda važna i da moraju da se kupuju krpice, tašnice, torbice, sakoi, cipele, satovi, parfemi, mackalice raznih drugih vrsta. Kompjutere i automobile pretvorili u modu prodajući razne dizajnirane oblike i linije, prodajući da prostite onu stvar za bubrege.
I da vam kažem nešto. To je sve možda u redu za one tamo zapadne žene. Tamo se inače već dugo ne zna ni ko pije ni ko plaća. Ali za ovdašnje žene to je čista muka, kažem vam. Eno mi se žali frizerka, psuje na sva usta i feminizam i slobodu. “Mogla sam da budem gospođa, da sedim kući i jedem bombonjere, umesto da ovde stojim dvanes’ sati dnevno, ko izmisli tu empancipanciju da mu živu sodu saspem u oči!” tako je rekla, citiram. Naše žene nisu navikle na slobodu. Navikle su na strogu zaštitničku ruku oca i onda kad odbegnu pokušavaju da slude muškarce. Govore da žele slobodu, ali žele udobno utočište čvrste ruke. Onda pokušavaju da naprave mini-oca od svog dečka, a istovremeno da ga i nemaju. To im je glavna fora… da budu nezavisne, ali da si im tu pri ruci. Ako i ostanu same onda histerišu i smire se tek kad se udaju, a onda ih žulja, jer se udaju za prvog koji naiđe. Dakle, lud narod.
Prema tome nemoj te da slušate vapaje papučara, nego uvucite stomak, ispravite ramena, glavu gore i punim plućima kažite: “MRŠ!” Bolje je da budete sami nego da vas neka tamo šizika vuče za pimpek. Broz bifor hoz!
Šumar
