Eh, nema lakih muškaraca. Oni su švalerčine, ženskaroši, neuhvatljivi, neženje. U svakoj situaciji spremni nešto da prevrnu i obrlate. Na koju foru uspevaju? Pa, umiljati su, rečiti, ne štede komplimente, deluju kao da su spremni na sve. I jesu, da bi postigli cilj. Da kresnu.
Žene obično ne mogu da poveruju da on samo juri kres varijantu i da će to na tome i ostati. Misle da će uspeti da ga zadrže.
Čime? Svojim kvalitetima. Privrženošću, strpljenjem, tolerancijom, strašću. Spremnošću na sve.
Ali, ženskaroš koristi njene kvalitete. Zloupotrebljava privrženost, strpljenje, toleranciju i strast. Njeni kvaliteti rade protiv nje, u slučaju lakog muškarca.
Ali, to je naš problem. To što se odmah zaljubimo u nekog površnog i nikako da shvatimo da tu nema ničeg za nas, da ćemo se pretvoriti u progoniteljke i da će nas on vešto izbegavati, da ćemo ostati ljubomorne, frustrirane, zgađene i beznadežne.
A muški problem je to što zbog velikog prometa laki muškarci svaljuju težinu generalizacije na sav muški rod.
Zbog njih, oni pristojni ne dolaze do izražaja. Bivaju zanemareni. Kao da ne postoje. Tako nama ženama izgleda.
Među nama, teško da ima neke koja nije podlegla nekom ženskarošu i koja se zbog toga nije ljutila na sve muškarce na svetu.
Ali kad su nam ženskaroši drugari, prijatelji i kolege, onda možemo izbliza da posmatramo skrivenu težinu njihove lake površnosti.
Među njima ima vrlo odgovornih likova, koji se cimaju za svoju porodicu, roditelje, babe, dede, sestre, vode porodični biznis, nesebični su prema prijateljima, umeju da slušaju i da razumeju. Kad vam pričaju o svojim iskustvima, aktuelnim i prethodnim, vidite da su imali veze i zaljubljivali se i na svašta bili spremni zbog žena. A onda su vremenom gubili veze, gubili poverenje i strpljenje i gradili sopstvene generalizacije. Za njih, sve smo mi lovci na njihovu slobodu i komfor, zahtevne komplikatorke njihovih života, koji je sasvim dovoljno komplikovan i bez nas i da bi stvari ostale jednostavne, moraju da ostanu potrošne. Dosta im je što ih jaše cela porodica, znaju oni dobro koliko čovek mora da se žrtvuje i da se cima za svoje bližnje. Zašto bi onda želeli još i brak i sopstvenu porodicu, da rade to isto? Njima samo treba ventil, zabava, dobar seks i kraj dana u sopstvenom krevetu, bez žene da im se uvaljuje u zagrljaj, kad oni vole da spavaju u položaju morske zvezde.
Kad bi mogli da imaju ženu koja ne teži da se prilepi uz njih kao školjka, da ih apsorbuje svojim zahtevima, svojom ljubavlju, svojom potrebom za njima, da ih ostavlja na miru i da bude zadovoljna kad joj dođu sa onim što imaju da joj ponude, to bi moglo.
Ali nema takve žene. Nema ni takvog muškarca, čija se težina prisustva uopšte ne oseća, a lakoća uživanja uvek je prisutna.
Laki muškarci odriču se ljubavi, ograničavajući se na seks. To je užitak koji razumeju, kojim barataju i koji umeju da pruže i dobiju.
Ali oni ne znaju čega se to odriču, zadovoljni su onim što postižu. Oni ne traže ljubav, a ako ih mi pogrešno razumemo, ili zamišljamo da ćemo ih promeniti, ili prosto ne možemo da verujemo da postoji neko ko neće i ne ume da opstane u ljubavi, to opet nije njihov problem.
Još jedan naš problem je što dozvoljavamo da nas takvi muškarci zavedu, zasene, očaraju i što ne primećujemo one druge, pa mislimo da ih nema.
