Kad biste samo znali koliko su meni muškarci simpatični! Jer znam koliko najbolja žena zna da bude najveća ludača, koliko najnormalnija među nama ume da istripuje i da smara bez stvarnog razloga. I mi smo mi simpatične, često, ali i meni je razgoropađena žena sto puta strašniji prizor, nego raspomamljeni muškarac.
Sa vama se zna. Kad pobesnite, ili se svom snagom borite da vam ne padne mrak na oči i da ne dignete ruku, ili vam padne mrak na oči i nastupa nasilje. Pobijete se sa nekim iako znate da ćete izvući deblji kraj, ili stegnete pesnicu i zveknete u zid, da ne biste udarili ženu ili dete. Poenta je da se posle toga ne osećate loše, ne osećate se kao da niste bili dovoljno muškarac. Upravo suprotno. To što ste muškarac, navelo vas je da tako reagujete.
Ali žena ne zna uvek da je žena. Ponekad se zaboravi toliko da postane čudovište. I ne mora čak ni da se napije. Dovoljno je da utripuje. Da ste je slagali, da je varate i da je čak pronašla sumnjive dokaze o tome da ste tu drugu doveli kod kuće. Ili se tek odjednom seti da vi uopšte niste vredni njenog požrtvovanja, njenih napora da vam ugodi, njenog kuvanja i peglanja i dok se vi pitate kakva li joj je sad buba uletela u uvo, ona je već razbila tanjir, posekla se i sad vrišti jer ste joj i zbog toga krivi.
