Znaš šta, nije svako žensko ludilo PMS. Čak ni kad smo u PMS-u nismo mi lude same od sebe, nego samo izgubimo toleranciju na ono što nas inače kod vas nervira i izluđuje, pa pucamo bez zadrške. A u onome od čega ludimo, muškarci su obično izluđujuće dosledni.
Recimo to ovako – da si mi dao deset evra svaki put kad si mi taj PMS bacio u facu, promrmljao sebi u bradu ili dobacio iza leđa, ovog leta bismo mogli na more od te love.
Ok, jednom od pet puta kad si pokušavao da se opravdaš mojim ludilom, jesam bila u PMS-u. A šta je sa ostalim delom računice? Sa ona četiri puta, koja nikako ne mogu da se smeste u jedan mesec, jer ja sam samo jednom mesečno u PMS-u, iako ti umeš da kažeš, onako polupakosno, poluduhovito kako ti se čini da uopšte i ne izlazim iz njega.
Čini ti se, dragi. Ja samo uopšte ne izlazim iz manjeg ili većeg stepena frustracije zbog tvoje nemarnosti i tvog upornog odbijanja da shvatiš da bi možda stvarno mogao da pokušaš da koriguješ ponašanja koja me izbezumljuju.
