U svakom poslu postoje tehnike, pravila, rutina i šabloni, kojih se manje – više pridržavamo, jer predstavljaju strukturu onoga što radimo. O njima i ne razmišljamo, a često ih svojom kreativnošću nadilazimo, kada koristimo svoj puni kapacitet. Tada nam ide lako, brzi smo, ne pravimo greške, smetnje prevazilazimo vešto i elegantno, prosto briljiramo, a uspeh i pohvale su nešto što se podrazumeva. Gotovo da ne moramo da se trudimo, jer ono što radimo ne osećamo kao napor, nego kao čin samoispunjenja.
Sa korišćenjem punog kapaciteta, svih svojih sposobnosti, dolazi osećanje zadovoljstva i lakoće, posao nas ne zamara, nego donosi izazov, uzbuđenje i postignuće. Bez obzira da li se bavimo nečim vrlo aktivnim, kao što je sport, ili nečim veoma statičnim, kao što je sedenje pred računarom; nečim kreativnim, kao što je umetnost ili osmišljavanje raznih sadržaja; bilo da radimo sami ili sa ljudima, taj talas energije na kome se vozimo dok obavljamo svoj posao, suštinski je isti. Rešavanje problema nas ne usporava i u stanju smo da najveće zahteve ispunimo brzo i efikasno.
