Poštovanje autoriteta je izazov za svakog – nekome uspeva da se lako prilagodi hijerarhiji, jer ima potrebne odbrambene mehanizme ili smatra da je tako ispravno i prirodno, a nekome je teže. Ti ne spadaš u buntovnike bez razloga i prihvataš autoritet – koji to zaista jeste i koji zaslužuje tvoje poštovanje. Ono što boli tvoje velikodušno srce i toplu dušu, jeste to što moraš da trpiš nepravedno ophođenje autoriteta. Ove stvari istinski razumeju samo oni koji imaju dobru dušu i grozne šefove.
Pred njima se osećaš kao dete
Kad si u poziciji da te šef „riba“ makar i da ništa nisi pogrešio i da te on samo ispituje o toku nekog procesa na svoj arogantan način, odmah se nađeš u ulozi deteta, nemoćnog pred roditeljima, koje oseća krivicu, a ne zna zašto. Primaš poruku o tome da te šef ne voli, da mu nisi simpatičan i da jedva čeka da te zbog nečeg uzme na zub i samo traži razlog da te stalno drnda. Sitaucija postaje još psihodeličnija kad ti se tako obraća pred drugima, lepo osećaš kako su svi ustuknuli i ostavili te samog, jer niko ne bi želeo da je u tvojoj koži i bolje ti nego oni. To sve naprosto nije fer, ali ti ne uspevaš sa tim da se izboriš dok obuzdavaš lupanje srca i nadaš se da ti neće pozliti, i da se nećeš, nedajbože, rasplakati. Istovremeno si besan na šefa što te dovodi u taj položaj i na sebe što ne umeš da reaguješ adekvatno. Ali malo više si besan na sebe.
