Ako biste mene pitali rekla bih – uvek! U prolivanju suza ja ne pravim razliku između žena i muškaraca i smatram da one nisu ženska privilegija. Ipak, mnogo je više onih koji misle suprotno. Mnogi muškarci suze kriju kao “zmija noge”, smatrajući plakanje najvećim dokazom slabosti. A ja mislim da je baš to izraz jačine i da samo onaj muškarac koji se ne stidi da pusti suzu, može i da razume ženu, kao i da je usreći.
Pravila vaspitavanja, koja su se gradila godinama unazad, zasnivaju se na jednoj univerzalnoj istini, koja se muškarcima permanentno “ubacuje u glavu” od malena. A ona glasi “muškarci ne plaču“.
Postoje neke retke situacije u kojima je muško plakanje društveno prihvatljivo. Ovo su neke od njih.
Gubitak voljene osobe
Smrt roditelja, bliskih rođaka, ili supruge su tužni momenti u kojima nije strašno ako muškarac pusti suzu. A oni se baš tada trude da budu svojoj porodici oslonac i da budu jaki. Možda bi bolje bilo da se rasplaču i na taj način pokažu da im je žao, ali da ostanu dovoljno pribrani.
