Neka ubeđenja o životinjama koja uopšte ne preispitujemo i smatramo ih istinitim, jer su opšteprihvaćena, jednostavno uopšte nisu tačna. Zašto nojevi guraju glavu u pesak, kameleoni menjaju boje, da li su pudlice francuski psi, koliko traje pamćenje zlatne ribice – evo tačnih odgovora.
Slepi miševi – nisu slepi
Nije poznato od kada datira ubeđenje da su slepi miševi slepi, ali danas je to opšteprihvaćena „činjenica“ iako je sasvim netačna. Na svetu postoji oko 1100 vrsta slepih miševa, a gotovo svi imaju funkcionalne oči, doduše ne tako razvijene kao kod drugih noćnih životinja – ali daleko od toga da su slepi.
Postoje dve glavne grupe ovih životinja, za koje se veruje da su se razvile nezavisno, ali da imaju zajedničkog pretka.
Prva grupa, Megachiroptera, sastoji se uglavnom od srednjih i velikih slepih miševa koji jedu voće, nektar, a ponekad i male životinje ili ribe. Ove vrste imaju velike oči koje zajedno sa čulom mirisa koriste da bi locirali i uhvatili plen. Neki od njih ne mogu da love ako noćno nebo nije obasjano mesečinom, jer ne vide u mraku.
Druga grupa, Microchiroptera su mali slepi miševi i uglavnom jedu bube. Ove vrste (oko 70% svih slepih miševa) koriste eho, odnosno zvuk za navigaciju i pronalazak hrane. Do skoro se verovalo da ovi slepi miševi tokom dana ne vide ništa, ali naučnici su dokazali da uprkos slabo razvijenim malim očima, vide i preko dana dovoljno dobro.
Gotovo svi noćni slepi miševi koriste poseban navigacioni sistem koji podseća na tehnologiju sonara. Dok leti, visoke frekvencije koje proizvodi odbijaju se od objekata i vraćaju kao jeka, što ovim noćnim lovcima saopštava kakva ih okolina okružuje, gde se nalaze prepreke i prolazi. Međutim, ako lete tokom dana, oni nemaju potrebu da koriste sonar, već mogu bez ikakvih problema da koriste i svoje oči.
