1/3

Kada je reč o reciklaži i ekološkoj svesti i pre svega, praksi, Švedska je primer za ostatak sveta. Zahvaljujući prioritetima švedske Vlade, u oblasti održivog razvoja, ova zemlja godišnje reciklira 1,5 biliona boca i konzervi, što predstavlja ogromnu količinu u odnosu na stanovništvo (9,6 miliona prema podacima iz 2013.). Švedska industrija u proseku proizvodi samo 461 kilogram otpada godišnje, a manje od 1 posto završava na deponijama, što je malo manje od proseka od pola tone otpada godišnje za ostatak zemalja u celoj Evropi. Ova impresivna ekološka posvećenost ima čudan efekat na proizvodnju električne energije. Evo kako to funkcioniše kod Šveđana: Švedska učestvuje u WTE programu (waste-to-energy) i ima 32 postrojenja sa pećima koje sagorevaju otpad, da bi se dobila para, koja pokreće turbine generatora koji proizvode električnu energiju, koja se šalje kroz mrežu u sistem. Korišćenjem ovog pristupa, smanjuje se nivo toksina koji dospevaju u zemlju – kad je otpad sakupljen na deponijama, sve toksične materije, a najviše gasovi koji se oslobađaju, cure u zemlju, a to očigledno nije dobro za životnu sredinu.

Pre sagorevanja smeća, razvrstavanje otpada se obavlja u svakoj kući i u svim preduzećima. Smeće se pakuje odvojeno – ostaci hrane se odvajaju od papira, a sve što je moguće upotrebiti u neke druge svrhe, izdvaja se od ostalog smeća. Pošto se otpad tako pažljivo sortira, vrlo malo toga ostaje za WTE program i zato Švedska uvozi smeće (!) iz Velike Britanije, Italije, Norveške i Irske, da bi postrojenja mogla i dalje da rade.

Editors choice