1/3

Beskrajni prostor oko nas, koji ne možemo sasvim da pojmimo svojim dosegom svesti i inteligencije, beskrajno intrigira ljudski rod, koji neprestano nastoji da proširi svoja saznanja. Ovo su neke interesantne činjenice o poznatom Svemiru.

Sunce je centralna zvezda našeg planetarnog (sunčevog) sistema sa prečnikom od 1.392.000 km. Svake sekunde jezgro Sunca oslobodi količinu energije koja je jednaka energiji 100 milijardi nuklearnih bombi!

Prvi objekat koji su ljudi napravili i lansirali u Svemir, bio je ruski satelit Sputnjik (1957).

Iako je Merkur planeta najbliža Suncu, njegove temperature mogu spuštaju se na čak -280 stepeni Celzijusa – jer Merkur nema atmosferski pritisak potreban za zadržavanje toplote. Nasuprot tome, Venera koja ima površinsku temperaturu od preko 450 stepeni, ima gustu atmosferu i znatno je toplija od Merkura, uprkos tome što je dalje od Sunca.

Godine 2011, astronomi su otkrili planetu koja se sastoji od ugljenika. Zbog velike gustine, naučnici veruju da značajan deo ove planete čine dijamanti. Ova dragocena planeta je oko 5 puta veća od Zemlje.

Saturn nije jedina planeta sa prstenovima. Jupiter, Uran i Neptun takođe imaju prstenove, samo mnogo manje vidljive.

Na Mesecu su jasno vidljivi otisci stopala koje su iza sebe ostavili astronauti – i oni će tu ostati zauvek, s obzirom na to da tamo nema vetra koji bi ih oduvao.

svemir 1 Šta sve znamo o Svemiru

Godine 2006, astronomi su promenili definiciju planete, što Pluton izbacuje iz te gategorije – dakle, Pluton više nije planeta.

Neko ko je na Zemlji težak sto kilograma, na Marsu bi, zbog slabije gravitacije, imao samo 38 kilograma.

Neki od najbržih meteoroida mogu da putuju kroz solarni sistem brzinom od oko 42 kilometra u sekundi.

Kada gledamo u zvezdano nebo, zapravo gledamo u daleku prošlost. Svetlo koje trenutno vidimo i koje formira sliku, putuje iz udaljenih zvezda i galaksija i treba mu stotinu, hiljadu, a ponekad i više miliona godina da dopre do nas. Dakle, kada pogledamo u nebo, ne vidimo Svemir kakav izgleda danas, već kakav je bio u prošlosti. Na primer, susednu galaksiju Andromeda vidimo onakvu kakva je bila pre 2,5 miliona godina.

Editors choice