Dušan Borković je neko ko je rođen sa osećajem za vožnju, pa je i izrastao u profesionalnog automobilistu sa velikom željom da se postane ime u ovom sportu. U poslednje tri godine njegova karijera se popela na viši nivo, a jedino čega se boji jeste neuspeh. Iz ovog intervjua smo i sami dosta naučili. Pogledajte šta je izjavio za Wannabe Man.
Kako se dogodila ljubav između tebe i brze vožnje?
Mislim da sam se rodio sa tim osećajem. Kao beba mogao sam da spavam samo ako su me vozili automobilom. Roditelji su mi pričali da nisam prestajao da plačem dok ne počnu da me voze. Otac mi se bavio moto-trkama i to je umnogome odredilo i moj put. Odrastao sam uz njega i miris benzina. Sa devet godina uspeo sam da namolim oca da mi kupi prvi karting i od tada nisam pomislio na drugi sport ili profesiju.
S obzirom na to da si kao devetogodišnjak počeo da se baviš ovim sportom, a ubrzo i profesionalno, kako si se snalazio sa ostalim obavezama?
Imao sam podršku pre svega familije, nastavnika, a kasnije i profesora. Trudio sam se da ispunim sve obaveze, a slobodno vreme sam u potpunosti posvećivao treninzima i napredovanju u automibilizmu.
U poslednje tri godine moja karijera se popela na viši nivo. Iza mene stoji sjajan tim ljudi na čelu sa mojom suprugom. Oni brinu o automobilu, budžetu, logistici, PR-u… Mnogo je tu detalja, a automobilizam je takođe izuzetno skup sport koji zahteva ozbiljan timski rad. Ja zato koristim svaku priliku da im se zahvalim za maksimalno zalaganje u svim situacijama.
S obzirom na to da je tvoj otac svojevremno bio šampion u moto-trkama, da li gajiš ljubav i prema dvotočkašima?
Ništa specijalno, ali imao sam jedan period kada sam ih vozio u gradskoj vožnji. Međutim to se nikada nije razvilo u ozbiljniju ljubav koja bi dovela do toga da se i profesionalno bavim moto sportom.
Ova vrsta sporta može biti veoma opasna, da li se suočavaš sa određenim strahovima kada sedneš za volan ili se trudiš da ne misliš na to?
Apsolutno nemam strah od opasnosti, obožavam adrenalin i bilo bi ludo da se bojim, a vozim sa toliko strasti. Međutim, kao i većina sportista, imam strah od mogućeg neuspeha. Automobilizam je tehnički sport, da se tako izrazim, sa mnogo šrafova koji moraju savršeno da funkcionišu, ali problem je što mnogo toga ne zavisi od mene. I upravo od toga imam strah – od stvari koje nisu pod mojom kontrolom: kvar na automobilu, sudari u kojima nisam kriv….
Kako reaguješ kada se nešto pokvari na automobilu?
Zavisi u kom je momentu trkačkog vikenda. Trudim se da budem pribran, ali mi takmičarski duh ne da mira i onda najčešće gorim u sebi. U svakom slučaju trudim se da razmišljam pozitivno i da prenosim pozitivnu energiju na tim koji treba da otkloni kvar. WTCC pravila su veoma striktna i mehaničari često imaju samo 15 minuta za popravku. Prihvatam i uspone i padove, i borim se da ne trošim nepotrebno energiju. Ove godine je bilo mnogo pehova sa automobilom, kaznama i to me je zaista omelo da pokažem šta sve mogu. Međutim i pored toga, moram biti zadovoljan brzinom koju sam pokazao, a koju su mnogi već primetili. Ja sam večiti optimista i siguran sam da će doći bolji takmičarski dani.
Da li ljubav prema brzoj vožnji može biti jača od one koju gajiš prema voljenoj ženi?
NikadaJ Imam sreću da me ona u mojoj karijeri podržava svim silama. Šta više I podstiče I pomaže da u tome ostanem dok god to bude moglo. Verujem da joj ponekad dosadim sa pričama I planovima o kolima I trkama, ali šta da joj radim…sama je biralaJ
Zbog čega bi bio u stanju da se odrekneš ovog sporta, ako bi morao?
Samo zbog povrede, ali i zbog nedostatka budžeta i u ovom trenutku to je onaj teži deo priče. Mada se zajedno sa svojim timom lavovski borim da obezbedimo budžet svake godine. Što se povreda tiče, tu mogu samo da se molim da se ne povredim ozbiljnije. Imam podršku porodice, sponzora i fanova. Osim toga ništa drugo mi nije potrebno, a bez toga ne bih mogao dalje.
S obzirom na to da si visok preko dva metra, da li ti je teško da pronađeš odgovarajuću garderobu, i da li pored sportskog preferiraš i neki drugi imidž?
Obično supruga i ja obavimo godišnji šoping u SAD-u gde svakako moramo jednom godišnje da otputujemo i boravimo po mesec dana. Tamo nemam problem sa pronalaženjem veličine. Ostatak garderobe obično mi šiju po meri.
Više volim casual varijante, ali ako prilika tako nalaže oblačim, naravno, i odelo.
Koji je tvoj favorit u Formuli 1?
Nekada je bio Šumaher. Slabo gledam F1, nikada nisam bio naročiti ljubitelj. Oduvek su me više zanimale kružne trke turing automobile kao sto je WTCC i WRC – reli šampionat.
Kako komentarišeš smanjenje motora u Formuli 1 i uticaj ekološke svesti na to što se motori iz tih razloga smanjuju?
To nije samo u F1. U WTCC-u su to uradili još 2011. godine kada su sa 2.0 prebacili na 1.6T motor. Jedino loše je što zvuk motora više nije toliko bučan i atraktivan za publiku, ali je definitivno pomak u širenju ekološke svesti.
Da li možeš da izdvojiš najboljeg automobilistu na svetu?
Sebastjen Leb. On je najkompletniji vozač svih vremena što je dokazao sa devet svetskih reli titula i mnogobrojnim uspesima kroz razne šampionate širom sveta. Čast mi je da mogu da se trkam protiv njega u WTCC-u od ove godine, jer je i njemu kao i meni ovo prva sezona u šampionatu turing automobila.
Koji je tvoj prvi automobil?
Moja prva trkačka mašina posle kartinga bio je Yugo. To su tada bile veoma popularne trke širom Jugoslavije – mali N i hybrid klasa.
Kako si se osećao kada si prvi put osvojio mesto na podijumu?
Osvajanje podijuma po prvi put u svakoj kategoriji nešto je što se ne zaboravlja. Od kartinga, malog N-a, hibrida, brdskog prvenstva, relija svaki prvi moment na postolju mi je nezaboravan. To je naplata truda i rada koji ste uložili. Jedva čekam moj prvi WTCC podijum. Veoma sam emotivan i mislim da ću zaplakati od sreće, pogotovo što znam koliko smo se tim i ja trudili i rizikovali da postignemo to.
Koga smatraš najjačom konkurencijom na WTCC-u?
Trenutno je najbolji vozač WTCC-a Ivan Mjuler, četvorostruki šampion sveta u WTCC-u i šampion 2013. Iako su na stazi legendarni Leb, Tarkini, Montejro, Haf. Mjuler je čovek-mašina. Retko greši na stazi i drago mi je da imam priliku da učim i od njega i od svih ostalih. Uspeh čini mnogo finesa koje samo iskustvom mogu da steknem.
Fotografija: Danilo & Sharon
Lokacija: Autokomerc Karting Centar
