Kad sam bio klinac, sećam se da smo išli sa školom na Gardoš. Tamo je zemunsko groblje i bila je neka partizanska komemoracija. Ali jedan po jedan, derani su bežali sa scene dosadne govorancije da bi stali, zadivljeni, pred grob Ljube Zemunca. A tamo Ljuba u obliku kipa boksera. U odnosu na krst ili stećak ili one apstraktne komunističke pogrebne ploče, Ljubina statua delovala je zaista impresivno. I televizija je povremeno izveštavala o zabačenim delovima Srbije u kojima se bogati gastarbajteri sahranjuju kao faraoni, sa porodičnim blagom, televizorima i belom tehnikom. Da im se nađe na onom svetu.
Ali sve što se smisli u belom svetu, Rusi ustostruče.
Uostalom, još je od hajduka, pa i ranije moto svih kriminalaca “u se, na se i poda se”. Ima se može se (ribice lože se). To rasipništvo je deo mafijaškog stila. O tome pevaju crnci u čitavom podžanru hip-hopa (gangsta rep). Čak i kad odu, mafijaši moraju to da učine… hm… ba ne baš u velikom stilu, jer posredi je kičerica… e, da, možemo to da nazovemo kičeretina ili zagrobno kurčenje.
Evo male zbirke najbizarnijih grobnica ruskih mafijaša…
Da se zna da je pokojnik vozio “Чёрный Бумер” (crnu bembaru).
Da se zna da je pokojnik bio svecki, a naš!
Boris je, očito, bio (a tek sada i jeste) čovek od granita…
Ne znamo Bahtijarova (zlo)dela, ali definitivno je bio kralj…
Da se upamti da je Marija i u ovom i onom svetu lepotica bez premca!
Biznismen bio, biznismen ost’o!
i za kraj, veličanstveni – Biba!
Gospodin Timofejevič otišao je u velikom stilu…
Ranko Trifković
