Boja kože sa kojom smo rođeni nekada je određivala i život kojim cemo živeti. Da li ćemo biti slobodni ili robovi, i u ovom smislu iz kože se nije moglo. Ako je naše telo jedina kuća u kojoj živimo, a koža njena fasada onda ni malo ne čudi sto su ljudi oduvek vodili računa o njoj, negovali je, ulepšavali, zatezali, sunčali…i trudili se da je što duže održe u svežem i neizboranom stanju.
Iako ima svoju čovek se sa velikom ljubavlju “uvlači” u još jednu kožu, iz koje realno može da izađe kada god poželi, može da je menja, kupuje, prodaje i poklanja. Ako razmišljate na duhovit način sasvim je opravdano postaviti pitanje:“Da li je prikladno i normalno nositi nešto u čemu smo već rođeni i treba li nam pored sopstvene još jedna koža?”.
Upotreba kože kao materijala u koji će se oblačati kod čoveka datira verovatno još iz doba praistorije. U trenutcima lova kako bi utolio svoju glad, čovek je verovatno razmišljao i o potrebi da se obuče i ugreje svoje telo. Koža koja bi ostala nakon pojedene lovine bila je odličan ostatak od koga je mogao da kreira ono što danas nazivamo garderobom. Prošle su od tada hiljade godina ali koža kao matirijal od koga se danas pravi mnogo toga nije izgubila na svojoj traženosti i modi. Nema čoveka ili žene koji nemaju bar jedan kožni odevni predmet ili detalj. Od kože se prave cipele, torbe, koferi, mantili, jakne, suknje, pantalone, šeširi, kačketi, nameštaj, tepisi pa čak i kupaći kostimi. U modnim trendovima uvek je prisutna, a retko ko odoleva njenom mirisu i mogućnošću da se uklapa u gotovo sve odevne kombinacije, počev od onih dnevnih i sportskih, pa sve do onih večernjih i ekstravagantnih.
Koža je izdrživ, dugotrajan materijal- lak za održavanje. “Patina” koju dobija na sebi usled dugogodišnjeg nošenja ne umanjuje njenu lepotu, naprotiv daje je određeni šarm zbog kog mnogi više vole svoje uslovno rečeno iznošene odevne predmete od kože. Iako se često nošenje kože neafirmativno povezuje sa društvenim grupama na margini, specifičnom vrstom muzike i stilom života, odevne predmete od kože nose svi bez obzira na životnu dob ili pol. Različiti seksualni fetiši svoje modno uporište našli su upravo u ovom materijalu. Rukavice, kecelje i čizme od kože bile su neizostavni deo vojne i radničke uniforme tokom srednjeg veka i kasnije.
Koža se danas, zahvaljujući inovativnim i maštovitim dizajnerima i stilistima kombinuje sa materijalima kao što su: teksas, pamuk, saten, svila i krzno. Zahvaljujući tehnologiji danas je kožnu garderobu moguće kupiti u gotovo svim bojama. Podjednako je atraktivna i bela i crvena, žuta, plava ili želena, ali ona večita i crna nikada neće izaći iz mode. Baš ta crna nezaobilazan je detalj mačo bajkera, rok muzičara i svih onih koji žive slobodno i avanturistički.
Ovaj materijal ima i svoje mane. Ukoliko nije postavljena krznom ili nekim drugim materijalom koža vas zimi ne može ugrejati, kao što vas leti ukoliko nema otvorene rupe na sebi ne može rashladiti. Postoji mnogo onih koji je verno nose i leti i zimi, jer koža je više od pukog trenda i materijala, ona je pre svega stil života. Da je svoju primenu našla gotovo svuda svedeči i činjenica što se koža koristila i za izradu raznih vrsta udaraljki i insrumenata kojima se čovek i danas zabavlja i uživa u njihovom origanalnom zvuku koji nije elektronski. Na prvom mestu tu su razne vrste bubnjeva i doboša ,kao i gajde.
Sfera gde je koža danas najzastupljenija svakako je aksesoar. Od kože se prave novčanici, kaiševi, torbe za lap-top računare, futrole za naočare i mobilne telefone. Poslednjih nekoliko godina veoma je popularan unisex nakit od kože i zlatnih ili srebrnih pločica. Zamisliti sat bez dobre kožne narukvice gotovo je nemoguće. Pored dobro znanih kožnih fotelja i garnitura, danas se od kože prave i tepisi, abazuri za lampe pa čak i zastori ili neke vrste zavesa. Pored prirodne kože koja je uglavnom svinjska, kravlja, teleća posebnu cenu imaju odevni predmeti napravljeni od krokodilske, zmijske ili kengurove kože.
Borci za zaštitu životinja i životne okoline krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka žestoko su se borili protiv ubijanja životinja zard pukog modiranja i promovisali koncept eko-kože. Ova vrsta veštačke koža po izgledu i kvalitetu savršen je suptitut za zadovoljavanje želje za kožom a ujedno ima i veoma human karater prema okolini u kojoj živimo.
Za sve one koji na osnovu mirisa ne mogu da utvrde da li je reč o prirodnoj ili veštačkoj koži koristan je savet da u tim situacijama na datom odevnom predmetu slobodno ugase cigaretu. Ukoliko je koža prava “fleka” ili izgoretina na njoj neće ostati. Nakon nekog vremena koža će se vratiti u prvobitno stanje. Pravi kožni đon pronaćićete tako što ćete liznuti prst i ostaviti trag na svetloj koži od koje je đon napravljen. Ukoliko je prava koža ona će upiti vlažnost sa vašeg prsta i za sobom ostaviti fleku koja će se brzo osušiti i nakon nekog vremena nestati. Čuvajte i negujte svoju kožu iz koje ne možete ali nije loše da u svom ormanu negujete kožu iz koje možete izaći kada god poželite.
Milivoje Čolić
