Opšte je poznata i prihvaćena činjenica da je ženski donji veš muškarcima jedan od najvećih erotskih fetiša. U osnovi žene su egzibicionisti, a muškarci su po prirodi voajeri, tako da je odnos u kome se žene pokazuju a muškarci gledaju i užaviju zadovoljavajuć za opa pola. Vremenom tendencije su se promenile, pa je i muški donji veš počeo da intrigira ženske oči. Muškarci su mu davali sekundarni značaj,ali ipak ni jedan pripadnik jačeg pola ne želi da razočara ženu kada se nađu u situaciji “samo za tvoje oči”.
Muškarci se obično dele u tri grupe: klasičan tip, opušten tip i trendovski tip. O svakom detalju svog izgleda pa i donjem vešu najviše vode računa trendovski tipovi muškaraca a kao tipični primeri ove vrste uvek se navode: Ašton Kučer, Džastin Timberlejk, Bred Pit i neprikosnoveni kralj trenda Dejvid Bekam. Konzervativni balkanci će svakako reći da ovo nisu muškarci na koje bi se trebalo ugledati, ali žene misle suprotno!
Primarni zadatak donjeg veša je da bude udoban i napravljen od kvalitetnog prirodnog materijala. U knizi “KEMP- Laž koja govori istinu” Filip Kor otkriva fenomen donjeg veša. “Pored toga što predstavlja osnovnu higijensku nužnost, donji veš jeste, i oduvek je bio, objekat, proizvod ili katalizator razrađenih oblika kempa, u opsegu od ekstrema seksualne opsesije do najfrivolnijih marketinških smicalica. Srednjevekovne i renesansne zakrpe na stražnjici svedene su pojavom četrnaestovekovnog neo-klasicizma u umetnosti na provokativno skromni smokvin list (šta li ga pridržava?) koga Vatikan još uvek koristi da prikrije rod onih stvari iz svojih kolekcija.
Muške dugačke gaće i druge razrađene mere predostrožnosti protiv prehlade i svake vidljivosti telesne građe zaklanjale su muška tela oklopom tobožnje stidljivosti. Ne čudi onda što su same halje, još vrlo rano, kako zbog svoje totemske moći (moći onoga što zabranjuje i onoga što je zabranjeno) tako i zbog asocijativnog erotizma (napokon, one su jedine stvari za koje je zagarantovano da su dotakle meso željenog objekta), postale glavni ukrasi seksualnosti dovodeći do pojave čitave jedne književnosti fetišizma. To se produžilo do našeg vremena, heteroseksualno, u smislu nabranih gaćica, ostataka donjeg rublja koje pripada nezakonitom plenu ili korseta koji preuveličavaju figuru, kao i homoseksualno, u smislu mačo-moći koju sugerišu sportske gaće, gimnastički šortsevi i bokserice koje se dovode u vezu sa poželjnim heteroseksualnim muškarcem.”
Osnovni zadatak koji muški veš mora da ispuni je udobnost, a praktičnost je zadata u svakom aspektu mode za muškarce. Nekada se podrazumevalo da je muški donji veš daleko od dodira mode- jer se ne vidi. Nove tendencije u muškom donjem vešu su dvojake. S jedne strane tu su stilovi koji insistiraju na jednostavnim krojevima i idu od pedesetih godina, sa stilom a la Brando iz Tramvaj zvani želja ili Džejms Din, sve do kraja 19.veka i dugim gaćama ili od-glave-do-pete kao iz kaubojskih filmova.
S druge strane tu su provokativniji izraz niskog struka i naglašene senzualnosti, koji takođe sežu u prošlost i za uzore imaju Alena Delona ili Belmonda iz filma Do poslednjeg daha. U oba slučaja insistira se na udobnim materijalima. Potrebu za maštovitim modelima muškog donjeg veša stvorili su muškarci i žene zajedno. Izreka kaže “Lepota je u oku posmatrača” i to najviše važi za donje rublje. Provokativno donje rublje je uvek namenjeno nekome, makar to bilo “samo za tvoje oči”.
Boris Banović autor “Vodiča za urbane frajere” napominje da mašta ne može baš svašta i da mora da postoji granica, te kaže: “Gaće sa leopardovim, tigrovim ili bilo kakvim glupim uzorkom su big no-no, osim ako nisu jestive, šaljive i nošene sa jasnom namerom zasmejavanja osobe kojoj ih pokazuješ”.
Originalni, maštoviti, šareni modeli napravljeni od različitih materijala, likre,svile a nekada i od tila postavljaju pitanje da li danas postoji jasna granica između muškog i ženskog donjeg veša? Muškarci su dugo bili teške mušterije, srećom, muški donji veš je napokon širom otvorio svoja vrata uplivu mode. Biti fit i u formi se sada podrazumeva i muškarci su počeli da paze ne samo na svoj fizički izgled već i na modne detalje, pa tako i na veš. Uski krojevi, i kod bokserica i slipova su već svakodnevni iako su relativno novijeg datuma. Što se štampi tiče, danas su to sofisticirane, stilizovane i zanimljive štampe. Istraživanja govore da muškarci, ako kupuju veš sa štampama obično time žele da skrenu nečiju pažnju, da izazovu nečiju reakciju ili pošalju neku vrstu poruke.
U knjizi “Moda u Beogradu 1918-1941” nalazi se zanimljiv podatak: “Godine 1936, u Poenkarevoj ulici, otvorena je radnja NINA, za šivenje po meri najfinijeg muškog i ženskog rublja. Krajem decenije veliki ugled su uživale radionica belog rublja Borivoja Jovanovića u Rajićevoj ulici 22 i modna trgovina Nikole Lukića, s posebnim odeljenjem za izradu muškog rublja, u ulici kneza Mihaila 2, čija je mušterija bio i kralj Petar II”.
Na kraju nije loše pomenuti da se u “Rečniku sinonima” pored termina veš navode: rublje, roba, rubetina, preobuka i presvlaka.
Milivoje Čolić
