Asteci su indijanski narod, tačnije savez od 3 plemena koji je funkcionisao kao jedan narod pod jednim imenom i vladao je područjem Južnog Meksika u 15. i 16. veku. Pre dolaska španskih osvajača, koji Asteke nisu uništili vojnom silom, već nečim mnogo strašnijim – malim boginjama koje su doneli iz Evrope i ovom bolešću iskorenili gotovo čitavu populaciju ove kulture Južnog Meksika – Asteci su imali izuzetno složen sistem socijalne strukture, obrazovanja, porodice i umetnosti. Takođe su imali i bizarne kanibalističke obrede, prinosili su ljudske žrtve i prodavali svoju decu kao robove…
Deca su se školovala
Pored toga što su insistirali na tome da roditelji treba da podučavaju svoju decu, Asteci su takođe imali i obavezno javno školovanje za svu decu – imali su škole, odvojeno za dečake i devojčice. Dečaci iz plemićke klase su imali bolje školovanje. Učili su od sveštenika o istoriji, astronomiji, umetnosti i politici. Ostali dečaci su uglavnom bili podučavani ratovanju, dok su devojčice učile zanate poput tkanja, išle na časove kuvanja i ostale slične predmete vezane za staranje o kući i porodici.
Imali su specifičan robovlasnički sistem
U ovoj civilizaciji bilo je uobičajeno da siromašne porodice prodaju svoju decu kao roblje. I ne samo to, oni su često prodavali i sami sebe. Ali ovi robovi su imali privilegije kakve većina roblja u istoriji nikada nije imala. Oni su mogli da se venčavaju, imaju decu, svoje lične posede, pa čak i sopstvene robove! Za razliku od Evropljana tih vremena, Asteci nisu smatrali da poseduju svoje robove, a robovanje je moglo da se prekine na više načina. Jedan od njih bio je da rob stigne do bilo kog hrama i tamo se predstavi, a drugi da pobegne od gospodara i da prilikom bekstva ugazi u ljudski izmet, pre nego što bude uhvaćen. Ako bi rob pobegao, jedino je gospodaru bilo dozvoljeno da ga traži i niko nije imao prava da mu pomogne. Takođe, pošto su imali ličnu imovinu, robovi su mogli i da otkupe svoju slobodu.
