1/3

U vreme kada se svaki dan svodi na to da je potrebno naći još vremena kako bi se sve obaveze ispunile, kako bi moglo da se postigne sve što je planirano, našao se neko ko će se posvetiti sporosti i tome da je potrebno da se malo uspori. Kanadski novinar i autor “Pohvale sporostiKarl Onore, postigao je veliki uspeh ovom knjigom, ali i drugima kojima je uputio brojne korisne savete. Kompanija Vichy je prepoznala njegove ideje, zbog čega je ostvarena odlična saradnja. Vichy je osmislio novi proizvod, Slow Âge, koji deluje na usporavanje nastajanja znakova starenja na koži, prilikom čije promocije je i Karl Onore govorio o Slow pokretu i svim načinima kako da se uspori u životu. Inspirisani njegovim delom i ovom pričom, uradili smo krajnje zanimljiv intervju, koji ne smete propustiti.

Vichy002 Intervju: Karl Onore, kanadski pisac i novinar

WANNABE MAGAZINE: Karl, već duže vreme bavite se novinarskim i drugim vrstama pisanja, međutim, vaše obrazovanje vezuje se za istoriju i italijanski jezik. Kako je došlo do toga da se bavite novinarstvom?

KARL ONORE: Tokom studija, odlučio sam da napravim pauzu i odem za Brazil, gde sam kao volonter radio godinu dana. Ta odluka, ispostavilo se, bila je iznenadni momenat osvešćenja i prosvetljenja za mene. Odrastao sam u bogatoj zemlji (Kanadi), a nivo siromaštva u Brazilu je bio vrlo šokantan. Dok sam živeo tamo, shvatio sam da je moj životni poziv da pokušam da promenim svet tako što ću pisati o nepravdama koje nas okružuju. Moj prvi članak koji je objavljen je govorio o deci sa ulice sa kojom sam radio u severoistočnom gradu Fortalezi.

Carl Honoré headshot Intervju: Karl Onore, kanadski pisac i novinar

Pored novinarstva, počeli ste sa pisanjem psiholoških priručnika. Koja priča prati početke njihovog pisanja?

Verovali ili ne, dok sam čitao priče za spavanje svom sinu. Živeo sam toliko brzo i stresno da sam “preletao” preko bajki koje sam mu čitao, preskakao rečenice, pasuse, ponekad i čitave stranice! Moja verzija “Snežane i 7 patuljaka” bi mogla da se preimenuje u “Snežana i 3 patuljka”. “Ali šta se dogodilo sa patuljkom Mrgudom, gde je,” upitao me je moj četvorogodišnji dečak. Onda sam jednog dana sebe uhvatio kako u knjižari razmišljam da kupim knjigu “Priče za spavanje koje traju 1 minut,” i pomislio da možemo da pročitamo Snežanu za 60 sekundi. Tada mi se u glavi uključio alarm! To je bio momenat prosvetljenja. Pomislio sam: “Zar sam zaista u tolikoj gužvi i žurbi da sam spreman da svom sinu čitam nešto što će se završiti dok trepneš, umesto pravu priču?” I tada sam znao da vozim u petoj brzini kroz svoj život umesto da ga doživljavam. Srećom, tu knjigu nikad nisam kupio. Umesto toga, počeo sam da istražujem mogućnosti koje bi mi dozvolile da usporim u ovom užurbanom, nestrpljivom svetu.

Editors choice