1/3

Pre nešto manje od dva meseca, našu zemlju posetio je Pol Kampf. Onima koji prate iskuljučivo mejnstrim holivudsku scenu možda ovo ime ne znači mnogo, ali pravi filmski ljubitelji i poznavaoci su i te kako čuli za njega.

Pol Kampf je veteran filmske industrije. Pored toga što je radio kao glumac, pisac, producent i režiser, Kampf je i vlasnik i učitelj u školi glume, kao i jedan od osnivača i umetnički direktor društva “Breadline Theatre Group” u Čikagu. Pod njegovim rukovodstvom, ovo udruženje je produciralo preko trideset premijernih pozorišnih komada, stvorivši tako jednu od najjedinstvenijih umetničkih centara u Čikagu.

Kampf je u Srbiji boravio kratko i sa jasnim ciljem. Ovaj poznati režiser došao je u našu zemlju kako bi se i lično uverio u potencijale koje Srbija pruža filmskim režiserima. Ovde je boravio u pratnji Daniela Vujića, međunarodno priznatog producenta igranih filmova i televizijskih serija, scenariste i pisca čiji su radovi objavljeni na više jezika. Vujić je osim toga radio i kao slobodni foto-novinar i specijalni konsultant i dopisnih zapadnih medija tokom sukoba na Balkanu. Danas, Daniel Vujić je vlasnik Hollydan Works distributerske kuće, producent i pisac.

1 Intervju: Pol Kampf i Daniel Vujić   Srbija kroz oči filmskih umetnika

I pored “gustog” rasporeda, Pol Kampf i Daniel Vujic su našli malo vremena da popričaju sa nama o filmskoj industriji i situaciji u ovom poslu danas, ali i o tome kakvi su potencijali Srbije kada je reč o dolasku stranih režisera i snimanju projekata vrhunske produkcije na području naše zemlje.

WANNABE MANMožete li nam reći nešto više o tome kako ste počeli svoju karijeru u filmskoj industriji?

POL KAMPF:  Prvih 20 godina svog kretaivnog života sam proveo radeći u pozorištu kao glumac; posle toga sam radio kao pisac pozorišnih komada i konačno kao režiser. Radio sam isključivo na pozorišnim komadima vrhunskog nivoa, što mi je omogućilo usavršim svoje veštine kako bi originalne ideje uspeo i da ostvarim. Nakon adaptacije jednog mog pozorišnog komada za veliki ekran, brzo sam se našao iza kamere i režirao sam svoj prvi film. To je dovelo do mog prelaska iz Čikaga u Los Anđeles, gde sam bio te sreće da izgradim svoju karijeru kao pisac, producent i reditelj. Pored toga, uspeo sam da uspostavim veoma uspešan program koji se bavi obukom mladih koji žele da zakorače u svet glume, pružajući alate kako bi negovali svoj talenat i pronašli uspeh u veoma teškoj industriji.

WANNABE MANU filmskoj industriji radite preko 25 godina, kao glumac, režiser, pisac, producent – koja je od ovih uloga vaša omiljena i zašto?

Ovo je vrlo teško pitanje. Mislim da je možda najbolje reći da pisanje pruža najviše zadovoljstva do onog momenta kada je završeno. Nakon toga mi se čini da je produciranje tog napisanog dela najuzbudljivije. Međutim, kada dospete iza kamere na snimanju, čini vam se da je to najuzbudljiviji deo procesa. Manje sam glumio na filmu, nego na pozorišnoj sceni. A opet, i sama gluma je vrlo obuzimajuća jer tokom celog tog puta i upoznavanja sa likom postoji stalni proces istraživanja.

3 Intervju: Pol Kampf i Daniel Vujić   Srbija kroz oči filmskih umetnika

WANNABE MAN: Kako su se stvari promenile od kada ste vi počeli da se bavite ovim poslom?

POL KAMPF: U početku, postojao je stvarni fokus na samog glumca težnja da se sva pažnja usmeri na jedan njegov talenat oko kojeg će izgraditi karijeru. Često sam slušao kako ljudi u ovoj industriji pričaju o tome kako se treba potpuno posvetiti jednom aspektu ličnog talenta. Međutim, ako pogledamo danas, videćemo da je industrija puna glumaca/producenata, pisaca/režisera kao i glumaca koji glume u serijama ili filmovima koje su sami napisali.

Dalje, mislim da je srednja klasa filmske industrije skoro pa iščezla. Pod time mislim da nezavisni filmski stvaraoci doživljavaju pravi preporod na osnovu svoje sposobnosti da stvaraju visoko kvalitetne projekte na veoma malim budžetima. Ova vrsta neophodnosti zaista trenira umetnika da vežba i usavrši svoj zanat. Industrija je puna primera gde vidimo da uspešni, nezavisni umetnici uspevaju da dođu do rada na velikim studijskim projektima. Smatram da je to počelo da se dešava, jer veći studiji traže filmske stvaraoce koji mogu završiti filmove na vreme, u okviru budžeta i sa jasnom vizijom.

Editors choice