1/3

Uvek je zadovoljstvo predstaviti mlade ljude, koji naporno, vredno i sa mnogo truda pokušavaju da “isplivaju” iz svakodnevnice i postignu uspehe o kojima sanjaju. Jedan među njima, sasvim sigurno je i Uroš Timić, mlad pisac, književnik, po struci bibliotekar i još mnogo toga. Nakon svog prvog romana “Osmi život“, sada je u sred promocija novog, drugog po redu, pod nazivom “Četrdeset dana“, koji je bio i povod intervjua koji smo uradili sa njim. O svojim romanima, inspiraciji, ljubavi prema pisanoj reči, ali i nekim drugim zanimljivostima čitaćete u intervjuu koji sledi, a nakon pročitanog intervjua saznaćete kako možete da dobijete ovaj novi roman koji Uroš poklanja u tri primerka.

intervju uros timic 1 Intervju: Uroš Timić, pisac

WANNABE MAN: Uroše, završio si Bibliotekarstvo i informatiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, a baviš se pisanjem. Da li si na ovaj način objedinio ljubav prema knjizi i pisanoj reči? Kada si uopšte otkrio kod sebe talenat da rečima možeš da kažeš mnogo, ali na jedan drugačiji, umetnički način?

UROŠ TIMIĆ: Talenat je otkrila moja nastavnica Srpskog jezika i književnosti još u osnovnoj školi kada mi je rekla da imam specifičan stil, ali da vodim računa jer se taj stil možda neće dopasti svima. To mi je bio ujedno i veliki kompliment jer, ako se svima dopadneš, nešto ne radiš kako valja. Nakon srednje škole znao sam da ću postati pisac jednog dana, ali fakultet za pisce ne postoji, pa sam želeo da objedinim ljubav prema knjizi i ljubav prema pisanju. Oduševio sam se kada sam otkrio da postoji na Filološkom fakultetu katedra za bibliotekare i istog trenutka znao da će to jednog dana biti posao kojim ću se baviti.

Povod današnjeg intervjua je tvoj drugi roman, ali pre toga, da se podsetimo početaka. Šta je ono što si prvo napisao, a da si ti bio zadovoljan krajnjim rezultatom?

Krajnjim rezultatom sam bio zadovoljan kada sam iščitao gotov “Osmi život“. Da ne idem predaleko, bio sam ja zadovoljan i pismenim zadacima is srpskog jezika, ali eto, u profesionalnom smislu, i dan danas sam ponosan svojim prvencem.

Odakle si crpeo inspiraciju ranije, i koliko su se ti izvori promenili danas, kada si zreliji i u smislu godina i u smislu stvaranja?

Nisam crpeo nikada inspiraciju iz života koji me okružuje jer mislim da je maltene apsurdno svoju svakodnevnicu preneti na papir ukoliko je ta svakodnevnica nešto što se generalno svima dešava. Uvek su me privlačile knjige koje u sebi sadrže doze misterije, fantastike, fikcije, pa čak i horora, te sam, stoga, u svoja dela ubacivao po malo od svega nabrojanog. Zato se prvenac bavi snovima, a drugi roman je vezan za motiv smrti.

Editors choice