1/3

Mnogi filmovi, bili dobri ili loši, imaju na kraju sudbinu koju ne očekuju ni producenti i režiseri tokom njegovog snimanja, ali ni publika nakon prvog odgledanog puta. Filmofili uvek prate šta to ima novo, kada dolaze neki nastavci kultnih filmova i serija, štaa je inovativno, ali se uvek vraćaju i na neke klasike, filmove bez kojih cela ta industrija možda ne bi ni postojala. Za neke od ovih filmova ne možemo reći da filmska industrija ne bi postojala da nisu nastali, ali sa sigurnošću se može reći da su odlični, veoma kvalitetni, ali ipak nisu prošli kod publike onako kako su i zaslužili.

Hrabro srce (1995)

Mnogi će se razmisliti i postaviti pitanje zašto je na ovom spisku “Hrabro srce” kada je to film u kojem je najpre Mel Gibson bio u trenutku iskazivanja svog najvećeg talenta i sposobnosti, a i ceo film je fantastičan, od početka do kraja. Međutim, tako je bilo kada se tek pojavio, a onda se sve promenilo, zbog sitnice zvane internet, pa su se svuda kroz recenzije raširile priče o nedopustivim greškama u filmu, poput čoveka koji igra bejzbol u pozadini jedne scene, što ukazuje na nedovoljno pažnje tokom snimanja, kao i to da se u nekim trenucima sasvim jasno vidi da likovi imaju plastične sekire u rukama, što nagoni na smeh. Sitne greške koštale su ga večnije slave.

 Hakeri (1995)

Iako veoma aktuelna priča u tom trenutku, kada je internet počeo da vlada sve većim delom sveta, dok je još uvek kod mnogih generacija izazivao nevericu, ona je ukazala na neke greške i neučenost režisera i reditelja. Hakeri su se pojavili, bili nepoznanica, što je narodu ulivalo strah, nepoverenje, ali i veliku radoznalost, pa su to možda hteli i da prikažu na filmu zbog zarade, zbog čega je film sa odličnim likovima, celokupnom radnjom, od zapleta do kraja, dobio pojedine kritike zbog načina na koji hakeri u filmu rade i koji nikako nije adekvatan, niti istinit. Danas je možda malo smešno pogledati ga, ali nije loše videti kako je to bilo pre nešto više od 20 godina.

Editors choice