Dobro nam je svima poznato kako su veliki svetski, ali i domaći književnici voleli kafanu, dobar provod, te da su brojna dela nastala ili im je povod nastanka baš bio za kafanskim stolom, sa kariranim stolnjacima i čašama vina okolo. I u tome nema nikakve tajne, otvoreno su pisali o svemu tome, otvoreno govorili, ali ih je jedno odvajalo, oni su postali i bili pravi boemi. Ovo su neki od ljudi koji su ostavili trag u svom vremenu, ali i ostali upamćeni za sva ostala, a njih je često inspiracija “hvatala” baš za kafanskim stolovima i uz čašu alkohola.
Čarls Bukovski
O njemu nije ni potrebno mnogo govoriti. Bukovski nam je dobro poznat kao veoma kontroverzan, pisac bez “dlake na jeziku”, jer ume prilično svojom rečju da dotakne razne teme o kojima mnogi ćute i ne žele da govore javno. Jednom je čak napisao da misli da ne postoji pesma koju je napisao trezan, zbog čega je dovoljno jasno zašto je on bio među najvećim boemima sveta. Alkohol je upravo iz njega izvlačio tu kreativnost, jer je bez njega bio dosta povučen i stidljiv, pa mu je bio potreban okidač ka svemu koji je u čaši i pronašao.
Oskar Vajld
Vajldovo stvaralaštvo nam je prilično dobro poznato, bio je plodonosni stvaralac književnosti koja ima besmrtni život. Ali, i on je bio jedan od onih kojem je alkohol igrao važnu ulogu u životu. Često je o njemu pričao, skoro kao o opijatu koji ga odvodi u neke druge dimenzije, pa je njegova reč zaista nastajala “među javom i med snom”.
