Donedavno je odlazak od roditelja predstavljao gotovo podrazumevani korak ka odraslom životu. Završetak školovanja, prvi posao, iznajmljeni stan i postepeno osamostaljivanje bili su svojevrsni ritual prelaska u novu životnu fazu. Danas, međutim, taj put izgleda znatno drugačije. Širom sveta sve više mladih odraslih bira život sa roditeljima – ili je prinuđeno na taj izbor.
I dok se o tome uglavnom govori kao o ekonomskom problemu, poslednjih meseci pažnju na društvenim mrežama privukao je izraz "stay-at-home son syndrome". Ovaj termin opisuje pojava da sinovi ostaju u roditeljskom domu zbog osećaja zaglavljenosti, nedostatka pravca ili odlaganja ulaska u odrasli život.
Iako naziv zvuči kao medicinska dijagnoza, to nije psihološko stanje. To je društveni fenomen koji otvara mnogo širu priču o generaciji Z, promenama na tržištu rada i novim očekivanjima od muškaraca.
Pročitajte i: Nova pravila zabave: Zašto generacija Z sve manje pije?
Da li mladi muškarci biraju život sa roditeljima ili nemaju izbor
Život sa roditeljima nije samo pitanje lenjosti
Na prvi pogled lako je doneti zaključak da je reč o mladim ljudima koji jednostavno ne žele da preuzmu odgovornost. Međutim, stvarnost je daleko složenija.
Mnogi pripadnici generacije Z odrastali su uz nekoliko globalnih kriza – ekonomsku nestabilnost, pandemiju, rast troškova života, ubrzan razvoj veštačke inteligencije i neizvesno tržište rada. Za razliku od prethodnih generacija, njima nije obećan linearan put od diplome do stabilnog zaposlenja.
U takvim okolnostima roditeljski dom često prestaje da bude privremena stanica i postaje svojevrsna sigurnosna mreža. Kada su kirije visoke, plate nedovoljne, a zaposlenje nesigurno, život sa roditeljima može delovati kao racionalna odluka. Međutim, problem nastaje onda kada privremena sigurnost preraste u dugotrajnu stagnaciju.
Život sa roditeljima - kada komfor postane zamka
Roditeljski dom nudi ono što je danas mnogima teško dostupno - finansijsku sigurnost, poznato okruženje i manjak svakodnevnog stresa. Upravo zbog toga granica između odmora i odlaganja odgovornosti može postati veoma tanka.
Psiholozi već godinama upozoravaju da osećaj kompetentnosti raste kroz iskustvo. Samostalno plaćanje računa, rešavanje problema ili donošenje važnih odluka razvija osećaj kontrole nad sopstvenim životom. Kada te prilike izostanu, oklevanje i odlaganje dobijaju oblik osećaja da "još nije pravo vreme".
Zbog toga se kod pojedinih mladih muškaraca javlja svojevrsni začarani krug. Što duže ostaju van sveta rada ili ozbiljnijih životnih obaveza, sve je teže napraviti prvi korak.
Menja se i tržište rada
Jedan od razloga zbog kojih se o ovom fenomenu najviše govori upravo kada su muškarci u pitanju jesu promene na tržištu rada.
Poslednjih godina brojne tradicionalno "muške" industrije prolaze kroz velike transformacije. Tehnološki sektor, finansije, proizvodnja i pojedine industrijske grane beleže talase otpuštanja ili automatizacije. Istovremeno raste potreba za zanimanjima u zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti, nezi i uslužnim delatnostima.
Drugim rečima, sve su traženiji poslovi u kojima su komunikacija, empatija, strpljenje i rad sa ljudima važni koliko i tehničko znanje. To ne znači da su ti poslovi rezervisani za žene. Naprotiv. Ali društveni stereotipi još uvek utiču na izbor zanimanja. Mnogi mladići i dalje odrastaju uz poruku da određeni poslovi "nisu za muškarce", iako upravo u tim oblastima postoji velika potreba za zaposlenima.
Teret zastarelih očekivanja
Istovremeno se menja i sama predstava o tome šta znači biti uspešan muškarac. Nekada je bilo dovoljno pronaći stabilan posao i izdržavati porodicu. Danas se od muškaraca očekuje mnogo više. Da budu finansijski uspešni, emocionalno dostupni, fizički aktivni, uspešni u vezama, prisutni na društvenim mrežama i stalno rade na sebi.
Kada se ta očekivanja sudare sa realnošću visokih troškova života i nesigurnih poslova, nije teško razumeti zašto deo mladih oseća da ne može da ispuni standarde koje društvo postavlja. I umesto da rizikuju neuspeh, neki biraju da odlože pokušaj.
Digitalni svet kao utočište
Još jedan deo slagalice jeste način na koji mladi danas provode slobodno vreme. Video-igre, društvene mreže, striming platforme i onlajn zajednice nude osećaj postignuća, pripadnosti i kontrole. U virtuelnom svetu ciljevi su jasni, napredovanje je merljivo, a priznanje dolazi brzo.
Stvarni život funkcioniše drugačije. Napredak je spor, uspeh neizvestan, a greške su sastavni deo procesa odrastanja. Kada digitalni svet postane primarno mesto na kome neko pronalazi samopouzdanje, motivacija za suočavanje sa izazovima svakodnevice može dodatno oslabiti.
Život sa roditeljima – problem sinova ili društva
Važno je napraviti razliku između mladih ljudi koji ostaju kod roditelja zato što nemaju drugu mogućnost i onih koji su potpuno odustali od pokušaja da izgrade samostalan život.
U mnogim zemljama, pa i u Srbiji, život sa roditeljima do kasnih dvadesetih ili tridesetih godina postao je uobičajena pojava. Visoke cene nekretnina, skupe kirije i nestabilni prihodi često čine samostalni život gotovo nedostižnim.
Zbog toga nije opravdano svaki ostanak u porodičnom domu posmatrati kao neuspeh ili manjak ambicije. Međutim, kada izostane želja za zaposlenjem, planovi za budućnost ili bilo kakav pokušaj osamostaljivanja, problem više nije samo ekonomski. Tada je reč o osećaju zaglavljenosti koji može trajati godinama.
Odrastanje danas izgleda drugačije
Možda najveća greška koju možemo napraviti jeste da ovaj fenomen posmatramo kao problem jedne generacije ili jednog pola. Produžena adolescencija nije nastala preko noći, niti je rezultat samo ličnih izbora. Ona je proizvod sveta koji se poslednjih decenija dramatično promenio. Put ka samostalnosti postao je duži, skuplji i neizvesniji nego što je bio za prethodne generacije.
Zato je izraz "stay-at-home son syndrome" manje priča o sinovima koji ostaju kod kuće, a mnogo više priča o društvu koje još nije pronašlo odgovor na pitanje kako izgleda odrastanje u 21. veku.
Umesto osude, treba postaviti drugo pitanje: Kako mladim ljudima omogućiti da požele da naprave taj prvi korak ka samostalnosti? Jer većina njih ne traži da zauvek ostane sa roditeljima, već da jednog dana ode - sa osećajem da ima gde i da ima zbog čega.
Zanimaće vas i: 30 lekcija koje bi svaki muškarac trebalo da nauči do 30. godine
Autor: Redakcija WMan
Naslovna fotografija: Deposit Photos / Milkos
