Ugledajte se na Holivud. Svi oni tipovi na koje žene masovno otkidaju, igraju neke zajebane likove. A žene se u stvari lože na te likove, a ne na glumce. Sve su one slabe na bajke. Što je gotovo uslov da pristanu na realnost. A pristaju i te kako, mnogo radije nego mi, prinčevi i džentlmeni, posvećeni svojoj ulozi.
Dajte joj filmsku priču na početku i podnosiće sve naše gluposti, neko vreme. Ako joj je realnost baš totalno suprotna od filmičnog ljubavnog scenarija, neće dugo da nas tolerišu, osim ako sebe ne pronalaze u ulozi žrtve surovog ljubavnika – i to je skroz filmski.
One čekaju princa na belom konju otkad su prohodale. One znaju da princ ne postoji, osim u bajci. One vole bajke. Pa ako bajka neće k njima, onda će one napraviti priče u svojoj glavi, puštaće sebi filmove, osećaće se kao princeze i glavne glumice u naručju prinčeva i junaka mužjaka i zatreperiće na najmanji dašak prepoznavanja neke prinčevske i mužjačke osobine u nama. A mi, balvani, stajaćemo začuđeni i zapitani šta li su to, dođavola, namirisale? Osim ako nismo prošli kroz kurs za prinčeve i džentlmene.
Ne košta ništa, samo malo isključite kitu i uključite mozak, a to je isto što bi nam i žene savetovale. Malo pažljivog posmatranja, prijateljskog raspitivanja, isprobavanja dejstva raznih rečenica, koje one vole da čuju.
