Neki muškarci tačno znaju da bi voleli da imaju decu. Oni obično čekaju na tu decu i priželjkuju ih dugo, a kad dođu, oni postanu majke.
Nije važno ko je majka u roditeljskom paru, važno je da je to osoba na koju dete uvek može da računa, koja mu je na raspolaganju i čiji se život zbog njega skroz promenio.
Jer, život majke je potpuno drugačiji u odnosu na život trudnice, koji je potpuno drugačiji u odnosu na život udate žene, koji je potpuno drugačiji u odnosu na život devojke. Tako to ide kod nas. U talasima, u periodima, u procesima transformacije iz svoje osobe u tvoju osobu, iz tvoje žene u majku sopstvenog deteta. Majka nikada neće reći naše dete, osim ako dobro pazi šta priča, inače će uvek reći moje dete. I najsvojija majka na svetu pripada detetu barem koliko pripada i sebi samoj. A obično više.
Lako ćete prepoznati simptome majke u sebi.
To su oni očevi koji su više nego samo odgovorni očevi.
Oni su u stanju da rade sve što rade majke. I ne bune se. Jer njihov život se promenio i oni se raduju. Čak i kad se ne raduju, obuzeti su i posvećeni.
Oni ustaju noću da nahrane bebu, ljuljuškaju je dok ne zaspi, kupaju i povijaju, spremaju doručak za celu porodicu. I pored svega što rade, oni smatraju da je majka obavila silan posao što je nosila i rodila njegovo dete. Ići će na roditeljske sastanke, znaće napamet raspored časova, pomagaće oko domaćeg, vodiće dete sa sobom u svakoj zgodnoj prilici, a druge žene će zavideti njihovim ženama, jer su im muževi tako posvećeni porodici.
Samohrani očevi su još i mnogo više od toga. Oni su stvarno majke svojoj deci, u svim segmentima. Znaju sve o dečijim bolestima, ispalim zubićima, simpatijama i problemima svog deteta. Prihvataju svu odgovornost i rade sve što treba. Nema zabušavanja, nema olakšavajućih okolnosti. Oni ne zaboravljaju svoje obaveze ni kad se zabavljaju i provode, oni znaju koliko je teško organizovati sebi zabavu, provod i opuštanje, kad je sve na njima.
Veliki je izazov za muškarca da postane majka i ostane muškarac.
On je oprezan u odnosu sa ženama (ako je slobodan), jer zna da svaki njegov izbor utiče na dete. On ne traži ženu koja će mu pomoći da odgaja dete i ne zamišlja da neka žena može da mu zameni majku. On je majka, pa zamena nije potrebna.
Kad sretne neku samohranu majku, koja je u istoj poziciji kao i on, vodi sa njom majčinske razgovore, razmenjuje informacije i iskustva. Oni deluju kao idealan par, ali nisu. Sama mama je više mama nego otac. A sam tata je isto više mama, nego otac. Dete je centar njegovog života i sve njegove aktivnosti, planovi i stremljenja, uključuju budućnost njegovog deteta.
Priroda ume tako da aranžira okolnosti, neuobičajeno i neočekivano, a ipak je skroz prirodno.
Staranje o detetu, malom bespomoćnom stvorenju koje zavisi od nas, budi najbolje u ljudima. Izvlači unutrašnju majku i angažuje je na najbolji način, onako kako detetu treba, da bi bilo voljeno, zdravo, srećno i sigurno.
Kliše u kome očevi nastavljaju da budu oženjeni momci koji eto, imaju i decu, jeste preovlađujući, ali ipak je samo kliše.
Primeri u kojima je otac majka retki su i sporadični, ali su svi slični.
Kad preuzmete odgovornost da održite i postavite na noge, zaštitite, volite i uzgajate mali život, vi ste majka. Pa makar samo usvojili psa lutalicu, ili mače koje još nije progledalo.
Sigurni smo da je nešto prirodno kad se dešava u prirodi, odnosno, ne samo u svetu ljudi. A među životinjama i te kako ima primera mužjaka koji usvajaju mladunče i pretvaraju se u majke.
Staranje o živom biću čudesno transformiše naš unutrašnji svet i obasjava nas iskustvom majke, kog god roda da smo i kojoj god vrsti života malo stvorenje pripadalo.
Biti majka, nije biološka funkcija, nego privilegija ljubavi.
Izvor fotografija: nadlanu.com, zena.blic.rs
