O Ircima se može koješta reći i nagađati, ali jedno im se mora priznati. Pravi su muškarci. I ako tražite način da ostvarite imidž pravog mužjaka, a da ostanete moderni, da imate dobro muško društvo i da budete privlačni ženama, irski fazon je vrlo blizak najsavremenijem modelu lumberseksualca, koji je doduše, dosta prefinjeniji od ludog irskog tripa.
Posušajte malo irske muzike, koja deluje tako veselo, sa lalala tekstovima o lepotama prirode, ljubljenom Dablinu i ispijanju ruma, piva i viskija, pa će vam koješta biti jasnije.
Irski mužjaci sve umeju. Svi su kočoperni, žilavi i spremni na svakojake nedaće na moru i kopnu, vole da piju, sviraju, pevaju i igraju. Nema među njima mekušaca, a svakako ni za koga ne biste posumnjali da je gej. Čak i kad su vrlo pijani, oni igraju i pevaju i ne greše, jer – pravi muškarac podnosi alkohol stoički, barem dok ne padne pod sto.
Isto tako, irski fazon je patrijarhalan, patriotski, gorštački, nežnog srca i velikodušan. I vrlo duhovit u svemu tome. Reklo bi se da oni samo sede po pabovima i vesele se, okruženi drugim veselim, kočopernim i prekaljenim mužjacima sa kojima pevaju u divnom saglasju i sviraju violine i frule, dok alkohol teče potocima, a žene su na nekom drugom mestu. Kod kuće. Sa decom, ili braćom i sestrama. Čuvaju porodične vrednosti, dok čekaju svoje muškarce da dođu i nešto im otpevaju, ili ih pozovu na igranku.
Ali ljubav irskog muškarca duboka je poput nepreglednog mora, burna poput bure, opojna poput ruma i čvrsta i verna poput ulica Dablina.
