Sebi samom. Kao stoletni Topalović u legendarnim Maratoncima, koji je sve lepo sebi ostavio, “jer u vas deco moja, sve zajedno, nemam ni malo poverenja” kako je pisalo u testamentu. Onom poslednjem, koji nije bio falsifikovan.
Dakle, ako se za života ne postarate da testamentom proizvedete naslednika i da mu u oporuci postavite uslove ili dozvolite bezuslovno upravljenje vašim nalogom na Facebook-u, znajte da je protokol odredio da vaši bližnji mogu imati pristup vašem profilu, ali ne i kontrolu nad sadržajem. Dakle, moći će da gledaju fotografije i objave i da čitaju poruke u inboksu, ali neće moći da brišu, kače ili bilo šta šalju u vaše ime, posthumno.
Možda vam se čini da je morbidno razmišljati o tome, ali ako vam se nekad desilo da čestitate rođendan nekom FB prijatelju koji je umro pre dve godine, o čemu vas posle pet dana obavesti neko ko ga je poznavao, shvatićete šta znači pojam “morbidno”.
Društvene mreže definitivno osvajaju legitimnost u realnosti svakodnevice, pa je pitanje šta sa profilima i nalozima umrlih korisnika, postalo glasno i traži odgovor. Posle Facebook-a i Twitter je objavio protokol za rodbinu i prijatelje preminulog korisnika, a na njihov zahtev, profil može biti obrisan, ili dostupan ograničenom broju korisnika kao virtuelni spomenik pokojniku. I Google i drugi servisi su ponudili svoja rešenja, logična i pristojna, u skladu sa politikom zaštite privatnosti korisnika.
