Muzikom se bavi od devete godine. Završio je klarinet u klasi prof. Nikole Kuvelića. Pored klarineta, svira još i sopran, alt i tenor saksofon. Ima muzički studio, a producent je više uspešnih muzičkih izdanja, pa je zahvaljujući zavidnom znanju iz oblasti muzičke produkcije u bendu Beogradski akustični orkestar zadužen za podešavanje i korigovanje ozvučenja svih instrumenata. Pored muzike posao mu je marketing i PR – pa je stoga angažovan i na promociji orkestra. Po obrazovanju je diplomirani ekonomista. Omiljena rečenica mu je: “Fank je prostor koji živi između susednih nota!”.
WANNABE MAN: Kako je nastao vaš bend?
RADOSLAV JOVIČIĆ – RADE: Početkom 2000. godine, nekoliko ljudi koji su se inače družili i putovali po svetu odlučili su da je vreme da nastave sa nekim normalnim životom van tog putovanja, odnosno mi i dalje živimo nekim drugačijim životom koji je dinamičan, ali to su ljudi koji su tad bili studenti, a sada su uspešni poslovni ljudi, doktori, inženjeri, ekonomisti, a onda kao što neki drugi ljudi vikendom idu recimo na kuglanje ili fudbal, ili na pecanje, tako mi idemo da sviramo.
Da li si otišao u Ameriku sa ciljem da ostaneš?
U tom nekom periodu života, dosta mi je dobro išla škola, završio sam gimnaziju u Mladenovcu, trenirao sam košarku, igrao sam u drugoj ligi i bilo mi je zanimljivo da sviram. Tako sam Novu 1996. sačekao u Atini, nasred omanjeg skvera, svirajući na ulici. Tako je onda ta 1996. godina počela i moja neka muzička priča se otvorila, tad sam i upoznao ove ljude koji su već dosta i pre toga bili u muzici. Glavna ideja i na tim turnejama i putovanjima bila je da vidim nešto drugo, a kada sam otišao i video kako je to dobro, rekao sam – Ja hoću ovo da radim! Meni se ovo zaista sviđa i masa ljudi ne shvata koliko je zapravo život lep i koliko je svaka sitnica u životu sjajna.
Kasnije se završila ta Amerika, ovde su bili protesti, zviždanja, smena vlasti, pa smo posle toga otišli na Tajvan, bili smo tamo šest meseci, pa Bliski istok, Japan.
