Pre nego što nešto kaže, džentlmen uvek dobro promisli.
Osim ukoliko nije profesor srpskog jezika jedan džentlmen nikada ne ispravlja kod drugih gramatičke greške. S druge strane, džentlmen koristi svaku priliku da ispravi svoju gramatiku.
Premda nastoji da uvek bude obziran prema drugima, čak se i džentlmenu dogodi da pogreši. U takvim slučajevima uvek priznaje svoje greške i gleda da ih ispravi pre nego što se stvari okrenu nagore.
Izvinjavajući se pravi džentlmen nikada ne okoliši. Ukoliko je nenamerno rekao nešto što vređa tuđa osećanja, dovoljno je da kaže: “Marko, sinoć sam na utakmici, kada smo zbijali šale na račun boje tvoje košulje izgovorio nešto zaista ružno. Ipak, veruj mi, nisam hteo da te uvredim“. Ukoliko nekim svojim postupkom učini da se druga osoba oseti neprijatno, džentlmen će joj obavezno reći: “Izvini Marija sinoć kod Mirkovićevih, kada sam ti, kucnuvši se s tobom, razbio čašu, osetio sam se kao poslednji idiot. Stvarno mi je žao”.
Izvinjavajući se, pravi džentlmen nikada ne umanjuje svoju krivicu, kao što ni od izvinjenja ne pravi predstavu.
