Pravi džentlmen nikada neće upitati neku ženu da li je u drugom stanju. Isto tako, neće joj ni reći: “Mislio sam da ste se već porodili!”.
Kada je džentlmen prinuđen da zasmeta nekoj osobi, muškog ili ženskog pola, na primer zatraživši od nje da ga propusti da prođe kroz krcatu prostoriju reći će: “Dopustite“, a ne “Izvinite“, budući da nema razloga da se izvinjava. Pravilo je da se džetlmen nikada ne izvinjava, osim naravno, kada je nekoga u bilo kom smislu povredio.
Postoje trenuci kada je potpuno opravdano da jedan džentlmen uloži prigovor. Ukoliko je rđavo poslužen, ukoliko se neko prema njemu nevaspitano ophodi, ili ukoliko je predmet ničim izazvane pogrde, džentlmen ima svako pravo da javno ispolji svoje nezadovoljstvo, ne samo zbog svojih povređenih osećanja već i zbog toga da se obezbedi da se ništa slično ne ponovi.
Pri svemu tome, džentlmenu mora biti sasvim jasno da prigovor ima smisla samo ako se upućuje pravoj osobi. na primer, ukoliko je bio rđavo poslužen u nekom restoranu, džentlmen ne troši reči raspravljajući o tome sa konobarom, koji, u svojoj neotesanosti, možda ni ne uviđa u čemu je pogrešio. Džentlmen treba da se obrati šefu sale, ili čak i upravniku, i da njima izrazi svoje negodovanje. Ukoliko za to ima priliku, čini to neposredno, inače, može to učiniti i telefonom ili pismom.
Prilikom ulaganja prigovora džentlmen uvek pažljivo navodi razloge koji su ga na to naveli. Nikako, pri tome, ne preti, niti se služi pogrdnim izrazima. Uprkos tome, što je negde bio loše uslužen (u restoranu, na primer, ili u banci) može odlučiti da tamo ponovo ode; međutim, ukoliko se na takvim mestima, uprkos prethodnoj žalbi, nastavi sa rđavim uslugama, najbolje je od njih, kako se ne bi izlagao daljim neprilikama, potpuno digne ruke. Uvek ima dovoljno drugih mesta gde će sa zadovoljstvom izlaziti u susret njegovim željama i potrebama.
