Ovih dana umrežena javnost se izjašnjava za podršku gej brakova, tako što na Facebook-u objavljuje profilne slike sa bojama duge preko njih, reagujući tako na odluku vrhovnog suda u SAD da odobri sklapanje istopolnih brakova.
Šta mi imamo sa tim, kad na Balkanu i gej parada još uvek diže onoliku prašinu?
Zapadni svet odobrava gej brakove, a mi smo valjda na putu ka Evropi. Na tom putu usvojili smo već mnoge zakone koje propisuje EU i koji zahtevaju da podignemo standarde uređenja zemlje, ako mislimo ozbiljno.
A ukoliko do sada nismo razmišljali ozbiljno o gej brakovima, možda treba da počnemo. Društvena svest i odgovornost je uvek svest i odgovornost pojedinca i čak i ako imamo realan osećaj da nas u stvari niko ništa i ne pita, potrebno je da imamo stav i mišljenje i da ga iskazujemo. Za slučaj da se nađemo na tom putu bliže EU nego što smo mislili da je realno moguće ili potrebno i da i taj zakon postane društvena stvarnost – čak i ako realizacija te stvarnosti nije realna u našim uslovima.
Zakoni postoje, čak i kad je diskutabilno koliko su realno primenljivi.
Ali mi ne treba da razmišljamo globalno, da bismo stekli širi uvid i podigli svest. Dovoljno je da razmišljamo sasvim lično. Da zamislimo da pitanje gej brakova može da nas dotakne veoma intimno i neprijatno i da traži od nas da to prihvatimo, lično.
Jer, možda smo majke i očevi (ili buduće majke i očevi) dece koja će za deceniju – dve, želeti da ozvaniče veze sa svojim istopolnim partnerima.
